Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централно амерички г. Кирило данас, 26. децембра, на празник Петозарних мученика, Св.свештеномученика Гаврила патријарха српског и Св Никодима Српског, служио је са свештенством и монаштвом Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Симеона Мироточивог у Старој вароши у Подгорици.
У литургијској бесједи владика Кирило се осврнуо на то да је у последње вријеме модерно да се Црква посматра као партија, истичући да наша Црква православна “програм” свог постојања кроз вјекове свједочи те да је дио њеног програма и бесједе на Гори нашега Спаситеља, које су и данас читане кроз Блаженства у Светом јеванђељу
“То је програм хришћанске партије био кроз све вјекове и он је посвједочен крвљу мученика, свештеномученика, животом преподобних и богоносних отаца и учењем наших светих отаца, који у суштини није ништа друго без продужени живот Христов кроз вјекове, како то и каже отац Јустин наш учитељ нови у житијама које је написао”, бесједио је владика Кирило и подсјетио на житије Петозарних мученика: Ефстатија, Евгенија, Мардарија, Ореста и Аксентија, светитеља које данас славимо. Ови Божији угодници, који нису хтјели да се одрекну своје вјере, пострадали су почетком 4. вијека у вријеме безбожних царева Диоклецијана, једног од највећих гонитеља хришћана, и Максимијана.
“Интересантно за нас је и то што се њихове чесне главе – лобање – налазе у Пећкој патријаршији и то је посебан благослов за ту светињу и за наш народ и нашу Цркву”, казао је Преосвећени.
Подсјетио је да се тај дух цара Диоклецијана повампиривао кроз историју људскога рода много пута, а свједоци смо и недавног периода 20. вијека, када је велики број наше браће хришћана пострадао од безбожника атеистичких власти, који су заговарали неки комустички систем благостања у коме није било мјеста за хришћане.
“Знамо и да је тај исти дух био присутан недавно овдје у нашој Црној Гори у већ прошлим властима, који су гонили Цркву. Али слава Богу што је Дух Свети и дух светих мученика и наших светих отаца дао старешинама Цркве, Митрополиту Амфилохију, епископима, свештенству, нашем народу, да истрају до краја. И коначно дао нам ослобођење од те брозоморе, како је говорио Митрополит.”
Црква је увијек била са својим народом, казао је владика и поручио да је Црква небеска заједница, али и земаљска, и треба да буде наш дом, гдје се срећемо са Богом, који нам једини може дати вјечни живот и блага.
У наставку бесједе Епископ буеносајрески и јужно-централно амерички је говорио о Светом свештеномученику Гаврилу патријарху српском који је пострадао у 17. вијеку у вријеме турске владавине и латинске пропаганде, која је била посебно јака на територији данашње Војводине, као и на нашем приморју.
“У то тешко вријеме Патријарх Гаврило, притешњен од Турака, а видјећи такву пропаганду Латина, у крајњој немаштини, обратио се моћном руском царству за помоћ. У Русију је учествовао и на значајном Москвском сабору (1655. године) за вријеме Патријарха Никона и цара Алексеја гдје се одлучивало о реформи богослужења”, казао је владика, истичићи да су тада донијете правилне одлуке, које су нажалост изазвале раскол који до дан данас траје у Руској цркви.
По повраткуу Србију свештеномученика Гаврила су оптужили да је међу Јевреје вршио пропаганду и да је покрштавао неке муслимане па је због ових и других измишљених оптужби и клевета, Патријарх Гаврило обешен и мученички је скончао свој земни живот, одбијајући да прими ислам.
Подсјетивши да кроз све вјекове Црква има светитеље који показују да јеванђељске идеале човјек може достићи у било које вријеме па и у ово наше вријеме, Епископ Кирило је казао да иако још неканонизовани, народ осјећа нове светитеље: Патријарха Павла, Патријарха Иринеја и Митрополита Амфилохија
“Показали су нам примјере јеванђељског живота и да јеванђељски идеали могу бити достигнути у сваком времену. Тако је то и са светитељем кога данас славимо Преподобним Германом Аљаским, који је један од првих мисионара на америчком континету кога сматрамо просветитељем Америке”, рекао је владика Кирило, додавши да на сваком мјесту и у свако вријеме постоје Божији људи које ми некада и не примјетимо или не знамо да су служитељи Божији, али који испуњују тај програм хришћанске “партије”.
По његовим ријечима сав тај програм говори суштински о томе да хришћани поред овога свијета, који воле и покушавају да буде што правденији и бољи, ипак имају и други свијет
“Царство небеско којем се надамо и очекујемо, гдје нема болести, туге, уздисања, гдје је живот бесконачни и нема мржње, неправде… Нека би нас Господ Бог, Пресвета Богородица, Свети Симеон Мироточиви, коме је посвећен овај манастир, и Свети отац Сава, научили том путу који води у живот вјечни”, закључио Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централно амерички г. Кирило.
