Доносимо кратки осврт Наде Берош, историчарке умјетности, на монографију Саборног храма Преображења Господњег у Загребу, аутора проф. др Драгана Дамјановића.
Крајем прошле године изашла је из штампе опсежна монографија Саборни храм Преображења Господњег и баштина Српске православне Црквене општине у Загребу. Аутор монографије је др Драган Дамјановић (1978.), угледни историчар умјетности и редовни професор на Филозофском факултету у Загребу. Иницијално, књигом се жељела обиљежити 150. годишњица завршетка изградње садашњег загребачког православног храма Преображења Господњег (1866.), али се, због опсежности посла, те потребе да се у њу укључи и ново поглавље везано за оштећења на баштини Српске православне црквене општине Загреб, након загребачког потреса у марту 2020, посао одужио. Будући да се 2021. навршава 90. годишњица од утемељења Загребачке епархије (1931.) овом ће се књигом сада моћи достојно прославити и тај јубилеј.
Аутор прецизно, аргументовано и надахнуто исписује историјат православне заједнице и њених храмова у Загребу, истовремено проблематизујући до сада недовољно познате догађаје, актере, умјетнике, архитекте и сликописце.
Репрезентативно издање од 560 страница с богатим илустрацијама онодобног и савременог стања православне баштине у Загребу и Загребачкој епархији настајало је током протеклих десетак година, а у средишту књиге повијест је подизања и опремања храма Преображења Господњег, по многу чему јединственог у овом дијелу Европе. На научно утемељеним и вишеструко провјереним информацијама из различитих извора, користећи се опсежном стручном литературом, педантним прегледом тадашње штампе, кроз често пута мукотрпан теренски рад, а понајвише и понајприје захваљујући ишчитавању богатог Архива Српске православне црквене општине, аутор прецизно, аргументовано и надахнуто исписује историјат православне заједнице и њених храмова у Загребу, истовремено проблематизујући до сада недовољно познате догађаје, актере, умјетнике, архитекте и сликописце, чија дјела вапе да буду обрађена у неким новим монографијама.
Подједнако за стручњаке, као и за широку публику, Дамјановићева монографија доноси бројна открића, нове податке и ауторства, пропитује устаљене просудбе о величинама попут, на примјер, архитеката Хермана Болеа (1845-1926.) и Станка Клиске (1896-1969.), најважнијих градитеља и обновитеља Саборног храма, разоткривајући на епско-детективски начин бурну свакодневицу Српске православне црквене општине Загреб на крају XIX и у првој половини XX стољећа, те нас подсјећа како се она носила с врло сличним проблемима какви постоје и данас.
Репрезентативно издање од 560 страница с богатим илустрацијама онодобног и савременог стања православне баштине у Загребу и Загребачкој епархији настајало је током протеклих десетак година.
Књига је намијењена најширем кругу читатеља, прегледна је и приступачна свима које занима историјат Загреба, а посебно недовољно позната повијест њезине православне заједнице и кључних протагониста, који су у протеклим стољећима битно обликовали и хрватску повијест, архитектуру и урбанизам, али и економију, политику, свакодневицу… Без уљепшавања и избјегавања „тешких тема“, ријечима аутора, настојало се “приказати њезину богату прошлост, контекстуализирати је са збивањима у средњоевропској умјетности тога времена и показати колико је њезина повијест повезана с повијести града Загреба.“
С правом је закључио тадашњи митрополит Порфирије, садашњи патријарх српски, у предговору књиге: „И ова монографија, као и наша свакодневица, свједочи о томе како су православни саборни и парохијски храм и цијела Митрополија загребачка мјесто молитвеног, литургијског живота, и одатле његовања духовног и националног идентитета, при чему је то истовремено, а ништа мање, мјесто сусрета православља и католичанства, Истока и Запада, мјесто које непрекидно користи прилику да ради на продубљивању међусобног разумијевања и дијалога двије хришћанске цркве и наша два народа“.
Књигу, латинично и ћирилично издање, могуће је купити у црквеној продавници у Преображењској улици по цијени од 350 куна или наручити слањем електронске поште на spco.zagreb@gmail.com
Нада Берош,
повјесничарка умјетности
