ТВ Храм: Духовник - О борби против понaвљања искушења

 

Питање духовнику: 

Драги оче, молим за благослов. Молим Вас да ми одговорите на питање, може ли се сваки човек спасити, који јасно увиди грех, макар предходно и више пута падао на истим стварима услед својих слабости, глупости, неразумевања конкретно и јасно дефинисаног проблема, у смислу ако схвати да га око или ухо воде у пропаст као самим тим и ближње, и након чврсте одлуке да ни по коју цену не одступи од промене живота и престане да гледа и слуша садржај који је само за њега лично погубан? Вера и оптимизам код мене постоји, али бих волела да чујем ваше мишљење. Била бих Вам веома захвална да ми одговорите и свако добро Вам желим.

Одговор духовника: 

Драга сестро, премда си написала много речи у свом писму, врло мало си о свом проблему открила. Стога сам принуђен да више нагађам о томе шта то тебе конкретно мучи. Ако ме питаш “Да ли сваки човек може да се спасе, ако то и то”, одговор ће увек бити: “да, наравно, сваки човек може да се спасе”. Једна од темељних истина којима нас Јеванђеље учи, је свакако то да се сваки човек може спасти и да никад није касно да се живот промени на боље. Чак и разбојник који је читав свој живот провео у гресима, па се чак и сам будући распет на крсту испрва ругао Исусу који је био распет заједно с њим и тек у последњем часу, кад је чуо Исуса како говори “Оче опрости им јер не знају шта чине”, он је престао да му се руга, прекорео оног другог разбојника и замолио Исуса да га се сети кад дође у своје Царство. Чак је и он, покајавши се у последњим тренуцима свог живота, чуо од Спаситеља: “Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају”. Када је Бог њега помиловао, и примио његово покајање, онда је свакако спреман да прими покајање свакога од нас.

Претпостављам да су садржаји о којима питаш и за које си донела одлуку да их више не гледаш и не слушаш, некакве беседе и поуке које је неки свештеник или монах објавио на интернету. Ако си добила благослов од неког другог свештеника да те садржаје више не гледаш, ја претпостављам да су ти објављени садржаји неисправни и да садрже поред речи благих, утешних и пуних љубави и неке елементе који су страни духу православља те све скупа ти садржаји имају погубан утицај на тебе. Овде постоје бар две могућности: једна је да је онај који је објавио садржаје у праву, а да свештеник који ти је саветовао да их не гледаш погрешио, а друга је да су садржаји заиста погубни и да је свештеник који ти је саветовао да их се клониш потпуно у праву. Немајући дакле довољно информација о тим спорним садржајима ја не могу сасвим поуздано да тврдим ни једно ни друго.

Ипак, пошто је тај други свештеник кога помињеш, парохијски свештеник, није рашчињен, није под забраном, склонији сам да поверујем да је он у праву и да те садржаје заиста не треба гледати. У осталом и сам знам да на интернету има много таквих садржаја који неупућенима могу изгледати као “речи благе, утешне и пуне љубави”, а које бих свакоме саветовао да избегава. Ако сам добро разумео из онога што си писала, ти си праћењем тих садржаја упала у неку врсту прелести. И сада се бринеш да ли се можеш спасити или не.

Ако си упала у неку врсту прелести гледањем тих садржаја, свакако је први корак ка спасењу да престанеш са гледањем. Но, прелест се и састоји у томе да човек усвоји у себе погрешан начин размишљања, да упије у себе неко учење које је великим делом добро и исправно, али које садржи и неке погубне а једва приметне елементе којих се човек тешко ослобађа кад их једном прими у себе. У томе и јесте сва опасност од гледања таквих садржаја. Јер све то што је у њима добро и истинито, од мале је користи спрам штете коју направи онај мањи део лажних мисли и учења.

Ако је то све тако, онда бих ти најтоплије препоручио да се држиш тог парохијског свештеника, да га слушаш у свему што ти каже. Прелест је такво стање духа у коме човек изнутра размишља на погрешан начин, али сам не увиђа у чему је грешка. Њему самом се чини да је све у најбољем реду и да је његово размишљање потупно логично и исправно. Ако се такав човек препусти многим размишљањима и ако о тим својим размишљањима никоме не говори, онда му ситуација бива из дана у дана све гора. Кад неком причаш о својим мислима, и кад су твоје мисли у нечему погрешне, онај који их чује има шансу да ти укаже на грешку, па и ти имаш шансу да на тај начин увидиш своју заблуду. Ако пак све задржаваш за себе, онда не долазиш у ситуацију да ће ти неко указати на пропуст, те ако ти сама не уочиш грешку, може да се догоди да дубоко у себи закопаш једну лажну идеју и на темељима те лажне идеје изградиш велику грађевину састављену од разних идеја. Што већа буде та грађевина, то ће теже бити уочити ону лажну идеју у дубини.

Стога бих ти препоручио да о свему што размишљаш говориш својим ближњима. Посебно причај онима који су до сада показали да ти се могу успротивити и којима неће бити тешко да те опомену кад примете нешто неисправно у твојим идејама. Чак их и замоли да то чине. Немој причати о томе са онима који ће се увек у свему  с тобом слагати, јер од тога ти нећеш имати користи, а њима би могла да наудиш. Говори онима који ће те критиковати. Пронађи на интернету неки јавни форум па изнеси своја размишљања. Ту ће се увек наћи људи који ће ти контрирати и који ће покушати да оспоре сваку твоју идеју. Сконцентриши се на њихове коментаре, а не на коментаре оних који ти буду одобравали. Покушај да добро разумеш све њихове аргументе. Тако ћеш повећати шансе да се све лажне идеје које си можда примила у себе уоче и препознају као лажне и тада ћеш их већ лако одбацити и оне неће моћи да ти више науде. Наравно, кад се то догоди признај и на форуму да си своје идеје кориговала и захвали се онима који су те критиковали, како не би неко други пострадао од истих лажних идеја.

Све у свему, добро је да више не гледаш садржаје за које си се уверила да су штетни. Нема разлога за страх да Бог неће примити твоје покајање или да си нешто неповратно покварила. Све је могуће поправити, и Бог ће сваком грешнику радо опростити чим се покаје. Без неких додатних информација ово је све што ти могу рећи.

Извор: Телевизија Храм