У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас је одслужена је Литургија пређеосвећених дарова, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење ђакона Велимира Бугарина, уз молитвено учешће протојереја: Миладина Кнежевића и Бранка Вујачића, као и јереја Павла Божовића и протођакон Владимира Јарамаза.
Након одслужене Литургије пређеосвећних дарова, свештенство Саборног храма одслужило је парастос жртвама пострадалим током НАТО агресије на Србију и Црну Гору, која је отпочела управо на овај дан 24. марта 1999. године и трајала 78 дана.
Након одслуженог парастоса, поучним словом обратио се свештеник Мирчета Шљиванчанин који је истакао да је служење литургије свједочанство дубље жеље и потребе да будемо Христови:
“Служили смо браћо и сестре Литургију пређеосвећних дарова, којом свједочимо да је Господ наш Исус Христос хљеб живота. Свједочимо и то да су сав наш труд и живот хришћански такви да живимо да би били Христови и да би били са Христом.”
Он је у даљем обраћању навео да овај пост постимо да бисмо постали учесници тајне Његовог Васкрсења и вјечног живота.
“Зато смо позвани на подвиг, на труд, на покајање, а све да бисмо се вратили љубави Божијој и да би и ми били они који свједоче име Божије у овоме свијету”, казао је отац, подсјетивши да се међу многим свједоцима љубави према Богу и ближњима налазе и они који су то посвједочили својом мученичком крвљу.
Прота Мирчета се посебно осврнуо на смисао и значај одслуженог парастоса који се служи за покој душа свих преминулих са надом у Васкрсење и живот вјечни:
“Ми смо се помолили управо за покој душа наше браће, сестара, дјеце који су пострадали 1999. године у агресији НАТО савеза на Савезну Републику Југославију, у којој су хиљаде људи пострадали без икакве кривице. Када се год молимо за покојне, ми показујемо своју љубав према Богу, показујемо своју вјеру да је Христос живот и да је Христос истина. Показујемо и то да знамо и вјерујемо да ће истина побиједити, вјерујемо да је Христос онај који побјеђује и који ће побиједити”, закључио је прота Мирчета.
Он је указао на то да је наше да будемо на страни истине, што значи бити на Христовој страни: “У томе би требао да протекне сав живот свакога човјека који жели да буде истинити човјек.”
У посљедњем дијелу свог пастирског слова, прота Мирчета је навео да требамо бити Божији људи и кад трпимо неправду:
“Што наравно не значи да се са неправдом требамо мирити. Увијек за неправду и за злочин треба јасно дићи глас и рећи да јесу неправда и злочин.”
Он је подсјетио на примјер светитеља, мученика, на примјер самог Господа, као најбољих живих свједока да истина, живот и правда побијеђују:
,,Правда је Божија, правда вјечна, ријеч је Христова истина и наше је да служимо истини и да трпимо, знајући да ће правда на крају побиједити и важно је да будемо нашим животом и дјелима на страни правде и да се молимо Господу и мученицима светитељима, којих толико има у календару који су свједоци живи да истина, живот и правда побијеђују. Будимо носиоци наде и свјетлости у вјечни живот, тако да нас ништа не може поколебати”, поручио је на крају обраћања протојереј Мирчета Шљиванчанин.
