27.04.2021.

Старац Евсевије Витис: Наша љубав према Христу и другима

 

Пустимо своје фрустрације и песимизам због својих слабости.

Волимо нашег Господа Исуса све доследније.

Призивајмо Га непрестано срдачном молитвом и тако негујмо свети пламен љубави према Господу.


Непрестанo призивање Исусовог имена, употреба наше бројанице, уз уздахе из дубине нашег срца, уз откуцаје у такту нашег „горућег срца“, биће „капи по каменој долини „које падају једна по једна, тихо, безначајно, слабо, наизглед се распадајући у хиљаду капљица док падају на тврду стену.

Међутим, на крају ће је покорити.

Они ће бити зуби тестере, који мало по мало једу дебло највишег и најјачег дрвета.А оно што кишне олује, олује и ветрови нису постигли, чине ови безначајни зуби који полако, али систематски, коначно успевају.

То ће бити лагана кишица која, нежно падајући на исушену земљу, чини је плодном и способном за „вађење хлеба из земље и избављење људи из ропства“. У стању је да трансформише „пусту, неплодну и суву земљу“, то јест наше срце, у прави рај.

Када се, кроз нашу ватрену љубав према Њему, Исус усели у наша срца, тада ће из овог пламена  заискрити у круг и божанске искре свих манифестација љубави према другима.

И тада неће бити питања о томе како правилно користити и своје емоције и све своје психичке моћи.

“А што сад живим у тијелу, живи вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене (Гал. 2, 20) .

И ово ће бити тријумф љубави и плод Његовог присуства у нама.

Јер моћи ћемо да волимо, наравно, оним интензитетом и чистотом и аутентичношћу којом је Исус волео.

Тачније, волећемо Исусовим срцем.

И то зато што, када тако волимо, када „не живимо себи“, већ „Ономе који за нас умрије и васкрсе“ (2. Кор. 5:15).


Извор: https://www.pemptousia.gr

Превела: Љиљана Поповић