Емисија Наслеђе која се бави традиционалним вриједностима које се преносе са „кољена на кољено“ је у овом емитовању угостила протојереја цркве Вазнесења Господњег у Београду Арсенија Арсенијевића.
Српски језик је некада познавао четири позива, а све остало је сматрано занимањима. Позив етимолошки значи да неко позива онога ко се одазива. Један од та четири позива је и свештенички. Одговор свештеника ко је тај ко позива је, несумњиво и дефинитивно Бог.
Емисија Наслеђе која се бави традиционалним вриједностима које се преносе са „кољена на кољено“ је у овом емитовању угостила протојереја цркве Вазнесења Господњег у Београду Арсенија Арсенијевића.
„ Ништа не може без призива, односно позива, али ми одговарамо на тај позив. Бог нас позива да живимо честито, али нас не ограничава, не спутава и не одређује нам пут и правац. Неко жели да оде у манастир, неко да буде свештеник, неко не жели ни једно од та два, жели да буде узоран и добар хришћанин и да се бави неким својим послом и да служи Богу кроз тај посао. Бог је нама дао слободу, у православљу нема те датости, тог фатализма, те предодређености, већ позив подразумева и одзив. Одзив зависи од нас“, каже о. Арсеније, који је и главни уредник радија Словољубве, и наглашава да је битно и када одаберемо пут да се држимо тог пута.
Он је одговарао на питања о слободи, о жртвама у љубави и оне које прелазе у нешто што љубав није, о томе шта значи недељни дан, о преступима и гријесима, о врлинама, о различитим пословима које обављају свештеници као доказ свеобухватности цркве, о именима које дајемо дјеци, о наслеђу које им предајемо и на свако је питање давао исцрпан одговор који је разоткривао и нека питања која нијесу конкретно поменута.
„Литија је део богослужења и она је мисија цркве која преноси на улицу ту радост литургијског сабрања, ту радост причешћа, нашег саједињења са Господом. То је истовремено и мисија, јер ми литијом и мисионаримо, идемо и преносимо ту благодатну радост на један други начин и уздижемо тај град пред Престо Божији. Када видимо литије које су биле у Црној Гори, или ову београдску литију за Спасовдан, ми освештавамо град. Ми у њему радимо, живимо, али хоћемо да га видимо као свет град, као место нашег спасења. Нас је Бог дао да живимо ту, и сад имамо тренутак у ком можемо да га уздигнемо пред Престолом. То може само црква да чини. А групе грађана које то самозвано раде, немају у томе благослове, онда се у томе пројављује самовоља. На челу литије, без обзира да је физички или благословом присутан је увек архијереј, и увек је молитва, литургија и литија молитва целокупне цркве“, недвосмислено је рекао гост „Наслеђа“ на Националној ИН4С телевизији.
„Наслеђе“ има за циљ да његује приче које можете са једнаком актуелношћу гледати и данас и за десет или двадесет година – са темама које су трајна вриједност.
Приредила: Милијана Ераковић
Извор: Ин4с
