21.05.2021.

Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило: Мислимо о вјечности, не само о овом пролазном животу


На празник Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 21. маја 2021. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило са свештенством Саборног храма: протојерејима-ставрофорима Драганом Митровићем и Далибором Милаковићем, протојерејима: Миладином Кнежевићем, Предрагом Шћепановићем, Мирчетом Шљиванчанином, архимандритом Данилом Трпчевским, игуманом манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали, јерејима Ранком Радоњићем, сабратом манастира Острог и Велимиром Бугарином, као и протођаконом Владимиром Јарамазом и јерођаконом Натанаилом Крушчићем.

Током Литургије Владика сеобрати вјернима пастирским и празничним словом. Он је у уводном дијелу свог обраћања нагласио да је Свети Јован Богослов био подвжник послушања који је хитро корачао путем истине:

,,Ево данас у овај дан Светог апостола и јеванђелиста Јована једног од највећих проповједника васкрслог Христа сабрали смо се у овом дивном храму. Такође се сјећамо и жена мироносица које су прве видјеле и благовијестиле ученицима о васкрсењу Господњем. Како свети оци тумаче, Свети Јован Богослов је био подвижник послушања, а послушање је таква особина и врлина да се њоме најбрже корача путем истине, путем Христовим”.

Он је у свом даљем излагању подсјетио да је Свети апостол Јован Богослов једини од свих апостола формулисао поријекло и оваплоћење Бога Логоса:

,,Свети апостол и јеванђелиста Јован је једини од апостола који је формулисао оно што смо наговјештавали, што смо знали, а то је да Он – Господ није из овога свијета, али на посебан начин, указујући на то да се Господ као слово Божије оваплотио из вјечности у оквиру времена”.

Владика Кирило је указао на наше перцептивне лимите у ослобођењу од оквира времена и простора, акцентујући притом Господа Исуса Христа као избавитеља из тог стања у којем пребивамо:

,,Дакле, наш Бог који је извор живота и васкрсења, побједитељ смрти, није заробљен у просторно-временском континууму у којем живи човјек. Зато је Он једини и могао да нас избави из тог временско просторног континуума у којем живимо и у којем размишљамо, па и не чуди да нам је тешко да се у перцептивном смислу ослободимо простора и времена”.

Током свог обраћања, владика Кирило је нагласио и то да наша везаност за овај пролазни свијет резултира неслободом и затвореношћу у истом:

,,Кад се човјек веже за овај свијет, он бива затворен у њему. Ако смо страсно привезани, среброљубиво за овај свијет, онда ми не можемо досегнути досегнути у онај виши. То лијепо описује и Његош када каже: ,,Све што блатној земљи принадлежи, то о Небу поњатија нема”. Дакле, ми јесмо дјелимично саздани од земље али искра у нама је божествена – Божија. То треба да знамо и осјећамо”.

У другом дијелу свог пастирског обраћања Владико Кирило се осврнуо на дан независности Црне Горе, наводећи притом да је Црква увијек била пријатељ државе Црне Горе, без обзира на подметачине и лажи које пласирају одређени политички и медијски кругови:

,,Данас је такође и дан државности наше драге и лијепе Црне Горе. Нажалост, неки политички центри и средства информисања покушавају да јавности представе како је Црква против државе, што представља ноторну лаж и превару. Црква се увијек на свакој служби управо Богу моли за власт и војску државе у којој борави, дјелује и врши своју мисију и наравно воли државу, нарочито кад је то њена базична држава.”

,,Црква је глас савјести, ако се деси да власт скрене са пута и ради против себе саме, своје државе, па и Цркве, онда је Црква дужна да каже управо тим јединим оружјем са којим располаже – ријечју да упути људе да не иду неправилним путем. Богу хвала и блаженопочившем Митрополиту Амфилохију што су нас ослободили од такве власти која раде против себе, своје државе и Бога”, поручио је он.

Владика Кирило се такође осврнуо и на боље стање у актуелној извршној и законодавној власти која поштује оно што свако здраво и зрело друштво вреднује и поштује:

,,По древном јеврејском закону пунољетство се стицало са петнаест година, управо Црна Гора свој петнаести рођендан дочекује са Владом и Скупштином која поштује, помаже Цркву, а што је најважније има страха Божијега, поштују Бога. А на поштовање Бога призива Црква и то нам свима даје гарант да ће наша држава да се понаша као пунољетно, зрело биће, а не као неки пубертетлија који не зна што ради и гдје иде и који су његови циљеви”.

Напослетку, владика Кирило је честитао свима празник државности Црне Горе, подсјећајући притом да требамо мислити и о вјечности, а не искључиво о пролазним и материјалним стварима:

,,Понашајмо се зрело, као што то приличи многовјековној хришћанској нацији, народу какав смо ми овдје. Честитамо свима празник државности Црне Горе са жељом да нам свима буде боље и у економском, али прије свега у духовном смислу, мислећи не само о овом животу пролазном, већ и о вјечности”. поручио је Владика Кирило.


Извор: Митрополија црногорско-приморска