Света aрхијерејска Литургија и четрдесетодневни парастос архимандриту Јовану Радосављевићу у манастиру Лелићу
Како је током свог дугог и плодоносног животног века архимандрит Јован стигао да скрушеним срцем и склопљених дланова молитве принесе и да пером марљивог прегаоца у хиљаде страница овековечи оно што се не сме заборавити из историје Српске Цркве и народа, тако је и молитва за његову душу четрдесетог дана од пресељења у вечност сабрала бројне архијереје, свештенике и свештеномонахе.
Навршило се четрдесет дана од земаљске кончине једног од најугледнијих духовника Српске Православне Цркве у веку за нама, архимандрита Јована Радосављевића, следбеника, састрадалника и сатрудника Светог владике Николаја, Преподобног оца Јустина и патријарха Павла, духовника уз ког су стасали бројни епископи, свештеници, теолози и верни народ.
У манастиру Лелићу, родном му и месту почивања, свету архијерејску Литургију су служили Преосвећени Епископи врањски г. Пахомије и мохачки г. Исихије, уз молитвено учешће Епископа бачког г. Иринеја, администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког г. Лаврентија и Епископа г. Јована (Пурића), саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија и појање хора свештеника и теолога под управом протонамесника Бранка Чолића. Након Литургије, одслужен је парастос којим је началствовао владика Лаврентије.
Како је током свог дугог и плодоносног животног века архимандрит Јован стигао да скрушеним срцем и склопљених дланова молитве принесе и да пером марљивог прегаоца у хиљаде страница овековечи оно што се не сме заборавити из историје Српске Цркве и народа, тако је и молитва за његову душу четрдесетог дана од пресељења у вечност сабрала бројне архијереје, свештенике и свештеномонахе.
У манастиру Лелићу, задужбини завичајног светитеља, коме је као дечак отишао у Жичу да се као монах преда на службу Господу, за оца Јована молили су се клирици из епархија Београдско-карловачке, Бачке, Рашко-призренске, Врањске, Жичке, Шумадијске, Зворничко-тузланске, Шабачке и оне у којој се пре 94 године родио – Ваљевске.
- Колико је отац Јован велика и јединствена личност у животу наше Цркве и нашег народног бића, многима је добро познато. Био је прави сејач на њиви Господњој, онакав какав је сејач о коме нам говори свето јеванђеље. Један од оних људи, који слушају и примају реч Божју, задржавају је у свом чистом срцу и на крају рађају својим трпљењем стоструки род спасења, беседио је, по благослову епископа Лаврентија, о свом духовном оцу Владика бачки г. Иринеј.
- Провео је у манастиру више година него што многи имају животног века у најтежим околностима и временима. Живео је подвижничким животом пуним одрицања и трпљења. У току окупације био је у Студеници, када су монаси претрпели силна злостављања од бугарских окупационих војника. У годинама после Другог светског рата, када су шиканирани од безбожне власти... Мало је познато да је годинама живео под кровом Епископа рашко-призренског, потоњег Патријарха српског Павла. Тај живот је био подвижнички као некада у пустињама Египта... Никада се отац Јован није жалио да му је Господ доделио претежак крст. Напротив, примао га је са радошћу и благодарношћу, служећи у најтежим условима на Косову и Метохију. У трпљењу је показивао да има добро и чисто срце и уверен сам да је његова душа сада пред Господом, али и са нама у заједници љубави Христове, рекао је владика Иринеј.
- Данашњи дан је прилика и да заблагодаримо оцу Јовану на књигама које нам је оставио, драгоценим сведочанствима о нашем времену о владики Николају, оцу Јустину, многим монасима и мирјанима, који би можда били заборављени да није било његовог труда. Дане у Бачкој епархији провео је бавећи се годинама забрањеном темом – страдањем српског народа у време мађарске окупације у Бачкој. У годинама које долазе, отац Јован ће помагати својим молитвама и својим делом свима нама и зато му данас благодаримо и молимо вечан спомен души, закључио је бачки архијереј.
По светој Литургији, одслужен је парастос оцу Јовану којим је началствовао Владика Лаврентије. За трпезом љубави у манастирској гостопримници игуман Георгије, старешина манастира Лелића, испричао је догађај из детињства оца Јована, када га је Свети владика Николај са благословом родитеља повео са собом на потоњи црноризачки пут. У знак благодарја за учешће у данашњем сабрању, игуман Георгије је даривао епископе иконама Светог владике Николаја.
Извор: Епархија ваљевска
