На пленуму Међусаборног присуства Руске Православне Цркве одржаном крајем маја одобрени су нацрти три документа у којима се износи црквени став о низу актуелних питања савременог живота. Документе ће разматрати Архијерејски Сабор који ће се одржати у новембру 2021. године. У телевизијској емисији „Црква и свет“ митрополит волоколамски Иларион говорио је о томе које теме обухватају припремљени нацрти и механизму њихове разраде.
„Међусаборно присуство представља црквено-друштвени форум на којем равноправно учествују архијереји, свештенство, монаштво и мирјани. То је укупно око двеста људи од којих свако има право гласа. Међусаборно присуство је основано ради припреме нацрта докумената за Архијерејске Саборе“, подсетио је владика. Изјавио је да ће документи припремљени у оквиру Међусаборног присуства добити званични статус, уколико их одобри Сабор.
Једна од врло болних тема савременог друштва тиче се нацрта документа „О неповредивости људског живота од тренутка зачећа“, који је израдила Комисија Међусаборног присуства за теологију и теолошко образовање. Митрополит Иларион, који је на челу рада ове комисије, истакао је да документ наставља покренуту дискусију у „Основама социјалне коцепције Руске Православне Цркве“ и да има за циљ заштиту људског живота од тренутка зачећа. „У овом документу говоримо да људски живот има вредност не само када је особа рођена, већ и пре тога, да је правна заштита потребна не само рођеним бебама, већ и онима које су још увек у материци“, рекао је архипастир.
Још један важан документ који је разматран на пленуму Међусаборног присуства односи се на благослов православних хришћана да испуњавају војну дужност. „Овај документ је настао услед интерне црквене расправе о томе да ли је могуће освештати војно оружје“, појаснио је јерарх. „На пример, може ли свештеник доћи у неки нуклеарни погон и освештати атомску бомбу. Оваква питања покренута су у Цркви, а овај документ покушава да одговори на њих“. Износећи главну поруку припремљеног документа, владика Иларион је нагласио: „Ми не освештавамо оружје за масовно уништавање, нити као средство за убијање људи, али Црква благосиља војнике за подвиг, уједно благосиља војнике и оружје које носе. Није случајно што и на иконама видимо мученике-ратнике приказане са оружјем као, на пример, великомученика Георгија Победоносца са копљем или неке благоверне кнежеве приказане са мачем“.
Нацрт документа „О секуларној радној делатности свештенства“ разматра питање које професије могу бити компатибилне са свештеничком службом. „Знамо да, на пример, у Русији већина свештеника прима плату од парохије и не ради ван цркве, али у иностранству, између осталог, и тамо где сам случајно вршио пасторалну службу – Аустрији, Мађарској, Великој Британији, Белгији многи наши свештеници су принуђени да раде на световним пословима“, објаснио је митрополит волоколамски Иларион. „Овај документ настоји да утврди која је световна делатност компатибилна са службом свештеника, а која није“.
Извор: Сектор за информисање ОСЦП-а
