Данас је празник великог Претече, јер је из неплодних крила Јелисавете дошао, као пророк већи од свих пророка, и нема таквога нити се појавио; Он је претходник Светила песветлог и глас Бога-Логоса, пратиоц је Женика, да припреми Господу народ одабрани, да их унапред очисти покајањем; Он је изданак Захарије и добри васпитаник пустиње, проповедник покајања, за очишћење греха; Он је свима и у аду благовестио васкрсење мртвих, и моли се за душе наше. (Трећа стихира на Господи возвах)
Долазак светог славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило, свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и јеванђелиста Новог Завета.
У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених светом Јовану: 1. Зачеће светог Јована; 2. Сабор светог Јована; 3. Прво и друго обретење главе светог Јована; 4. Треће обретење главе светог Јована; 5. Рођење светог Јована; 6. Усековање часне главе светог Јована Крститеља.
У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту свети Јован помиње се одмах после Пресвете Богомајке. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање светог Јована у богослужењима, као што је пример из Литургије светог апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, светог Јована, славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).
У животу Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова проповед претходила је доласку Господњем у свет. Он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају, после своје мученичке кончине, бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком. Поред Господа и Пресвете Богородице, света Црква само светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.
Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (Тропар Рођења светог Јована)
Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (Кондак Рођења светог Јована)
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
Извор: Инфо-служба Епархије бачке
