Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је служио данас, 1. августа 2021. године, са свештенством Свету архијерејску литургију у селу Главаца код Берана и освештао новосаграђену цркву. Црква је посвећена Светом Николају Мирликијском који је крсна слава већине мјештана овог села.
На крају Свете литургије, бесједио је изабрани Митрополит Јоаникије.
”Лијепо је ово село Главаце, али је од данас, како смо освештали овај Свети храм, оно изгледа другачије и све је другачије у њему јер овај дом Божији који данас освештасмо и украсисмо и у њему прву Свету службу служисмо, украсио је ово мјесто”, рекао је Митрополит и додао да ће сићи благослов на све домове у околини и на све оне који су се у овај храм уградили љубављу, добротом и прилогом.
”Већина вас, ако се добро сјећам, увијек сте славили Светога Николаја Мирликијског чудотворца, а данас имате и Његов храм да вас он још више заступа пред престолом Божијим”, рекао је и нагласио да Свети Николај није заштитник само оних који га прослављају као крсно име, већ свих који га у помоћ призивају.
”Чини ми се да је свако овдје имао добру вољу, нека све Бог награди за вашу љубав и да на све сиђе благослов Божији јер сте ово дјело урадили како ваља”, рекао је Владика и на гласио да не треба сад да кажу да су направили цркву у селу да је свако види како је лијепа и да се на томе заврши. ”Да настојите да се овдје чешће окупљате и да се Богу молите, да зовете чешће вашега свештеника, да се овдје свете службе врше, да они који нијесу крштени, да се крсте, а крштени да долазе у Цркву и да се Богу моле јер бити хришћанин значи носити Господа Исуса Христа у себи.”
”Христос је са вама и у вама и Он вам даје ту снагу да чините добро. Овај храм који смо осветили, подигнут је и намјењен томе да бисмо се и ми у њему освећивали, да бисмо се сабирали и у њему славили Свето име Божије и призивали у помоћ великог чудотворца Николаја”, рекао је.
Митрополит је рекао да је овај људски живот лијеп, али је толико пролазан да вријеме брзо све понесе да мало шта од њега остане, али ако се везујемо за Христа Господа и за Његову вјечност, ако се хранимо небеским хљебом, онда имамо прави и пуни живот.
Осврнуо се на оно вријеме када је наш народ у доброј мјери запоставио своју вјеру и запустио своје светиње. ”Било је срамота што су многе светиње биле запостављене и оскрнављене, нарочито у Црној Гори, а и шире”, рекао је и нагласио да је несхватљиво да је народ који има толико светитеља, духовника, учитеља, могао тако лако да одступи од вјере. Додао је да је вјера ипак остала негдје у дубини душе, а то се видјело када је дошло неко ново вријеме: ”Сва та комунистичка прича и комунистичка веља грађевина падала је као кула од карата и све што су радили, све пропаде, остадосмо и без великих фабрика и без велике приче и без многих шпијуна и доушника, сва та скаламерија пропаде.”
”Остаде народ осиромашен, ојађен, преварен, али имао се на кога ослонити и коме вратити, својим светињама, огњиштима, гробовима. Вратили смо се својој вјери, вратили смо се једни другима”, нагласио је и додао да је најважније да не буде дилеме око главних ствари, а свако има право да размишља како жели и да се учлани у коју странку хоће и да се надмећу у добру, па онај ко буде био бољи, треба и народ да га подржи. ”Нека то тако буде, ми се у то нећемо мијешати, ми смо се умијешали онда када се политика умијешала у живот Цркве до те мјере да су власти хтјеле да одузму светиње, а то није само да су хтјели да нам одузму грађевине, већ памћење и предање и историју, част и образ. Морали смо се сабрати око наших светиња да их бранимо”, рекао је и напоменуо да су мјештани овог села баш тад градили овај храм и то је велики благослов.
Митрополит је, по предлогу Црквеног Одбора подијелио грамате најистакнутијим трудбеницима око овога храма. ”Знамо да ту увијек нису сви који су се трудили и да то никада није довољно, али довољан ће вам бити Божији благослов и милост која ће се на вас излити због ваше љубави и доброте”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Најзаслужнији добротвори за изградњу овог храма су: Општина Беране; Предраг Божовић из Главаца, приложио земљу; Гордан Божовић из Берана, приложио земљу; Весна Орландић из Барта, приложила земљу; Ристо Дрекаловић из Подгорице, прилог цркви; Радојица Божовић из Данске, прилог цркви; Кораћ Миодраг из Швајцарске, прилог цркви; Јакша Шћекић из Београда, прилог цркви; Боривоје Божовић из Лесковца, прилог цркви; Милутин Божовић из Москве, приложио звоно и Породица почившег Драгана М. Божовића из Главаца која је дала прилог цркви.
Дванаеста грамата је додјељена је додијељена црквеном одбору за изградњу храма, чији су чланови: Зоран Боовић, предсједник; Вукојица Божовић, потпредсједник; Венцо Божовић, благајник; Маркиша Божовић, члан; Вучидар Божовић, члан; Александар Кораћ, члан; Вукомир Шекуларац, члан; Миомир Шекуларац, члан.
