”Никад не можемо и не смемо оставити светиње, никад не смемо заборавити нашу Чудотворну икону Мајке Божије Шаренградске која је чувала и штитила ово место, чува и шитити нашу Епархију и сигурно је наша Молитвеница пред Престолом Свевишњега Бога” - нагласио је Епископ Херувим.
У навечерје Сабора у Шаренграду, 21. августа 2021. године, у храму Светог Архангела Михаила у Шаренграду служено је свечано вечерње богослужење и Акатист Пресветој Богородици.
Свечаним вечерњим богослужењем началствовао је јереј Срђан Лукић, парох винковачки, док су Акатист испред Чудотворне иконе Мајке Божје Шаренградске служили свештеници Архијерејског намесништва вуковарског.
На дан Сабора, 22. августа 2021. године, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске.
По освећењу славских обележја беседио је Епископ Херувим:
-У име Оца и Сина и Светога Духа.
Часни Оци, поштовани политички представници нашега живота, културе и просвете на овим нашим просторима, уважена госпођо Јецков, саборска заступнице, драги народе нека свима буде на здравље и на спасење данашње свето сабарање овде у Шаренграду. Сабрали смо се око иконе Пресвете Мајке Божије, Пресвета нас сабире и позива на ово место, окупља нас да овде узносимо молитве Господу и да овај наш сабор који смо установили, заиста буде благословен Сабор. Сабиремо се да не бисмо заборавили наш народ који и на овим просторима живи. Мајка Божија ће, као што их је и штитила, штитити од сада и кроз сву вечност.
Велике су радости када се окупљамо на светим Божијим службама и када се видимо на њима и када благослов Божији обузме срце, отвори нам ум и даје нам једне друге видике, да другачијим, преображеним очима гледамо реалност око нас. Ово данашње сабрање у Шаренграду има ту димензију. Има димензију вечности, Васкрсења, има димензију свих оних хришћанских догађаја који су на нашу велику радост, наду и веру били суштина нашега живота. Данашње сабрање чини да овај живот заиста има свој пуни смисао, отвара нам неке друге небеске видике и небеске димензије. И тако и данас, овде сабрани на светоме месту осећамо вечност кроз Литургијско сабрање. Сабори требају, драга браћо и сестре, бити пут нашега јединства, пут саборности, јер у Цркви саборност има своју пуноћу. Саборност у Цркви означава њену пуноћу, испуњење, њено узношење ка Небу и испуњавање Небескога Царства овде на земљи. То је управо оно што јесте сабор и сабрање. Сабор је заједница људи окупљених око Христа, као вечног Цара, вечног Владара и вечнога Господара. То су те суштине које треба да нас красе као народ. Да будемо народ саборан, народ јединства, народ који зна свој пут, зна свој смисао и зна зашто је ту, зашто постоји и зашто су наше светиње светионици нашега народа на овим просторима. То и данас овде сведочимо, драга браћо и сестре, овде у Шаренграду, да без обзира колико је тешко стање, овде у овоме подунавскоме делу, никада не заборављамо свој народ. Никад не можемо и не смемо оставити светиње, никад не смемо заборавити нашу Чудотворну икону Мајке Божије Шаренградске која је чувала и штитила ово место, чува и шитити нашу Епархију и сигурно је наша Молитвеница пред Престолом Свевишњега Бога. Зато смо данас овде, да се молимо Господу, да нам Господ да снаге, да нас укрепи да будемо благословен народ, народ Светога Саве, народ наших дивних отаца, праотаца, свих оним људи који су нас упућивали ка Царству Небескоме.
Данас се у оквиру данашњега Госпојинскога Сабора сећамо и тих људи. Сећамо се људи који су градили ову дивну светињу овде у Шаренграду, који су уложили свој труд, своју муку да би овај храм овако изгледао. Јесте мало, што се каже, време је учинило своје, али надамо се да ће сјај овога светога храма засјати као и Чудотворна икона Богородице Шаренградске која штити и чува овај храм и ово место и овај наш благочестиви народ наше епархије. Зато сви ми треба да будемо на светосавском путу, на путу саборности и јединства. То је оно што ће нас сачувати, то је оно што ће нас штитити и што ће бити наша снага на овим нашим просторима на којима живимо. Није лако живети овде, али свакако јесте лакше јер сведочимо Крст Христов из кога је просијало Васкрсење, из кога је просијао живот свету и ако кроз ту димензију гледамо онда нам ништа неће бити тешко. Туга ће се претворити у радост, зло ће се претворити у добро, само ако гледамо преображеним очима и ако сагледавамо живот на један другачији, светији и благословенији начин. Јер ни у једном времену није било лако живети, али народ који се сабирао око Цркве из Цркве је црпио наду, очвршћивао у вери и то га је носило и чувало у векове. Зато су и настајале овакве дивне светиње. Кад год смо били уз Цркву Божију увек смо били благословен народ. Народ који је имао свој пут, имао је своју снагу, а на првом месту имао је пут Христов. Тај трновити пут страдања, тај трновити пут распећа, али свакако пут из којег просијава Васрксење и Живот Вечни.
Нека би Господ дао да сви ми овде који смо се сабрали и они који нису из оправданих разлога заиста осећамо сви једно јединство благодаћу Духа Светога, да нас то увек руководи. Да нам Мајка Божија Шаренградска буде Заштитница, наша Помоћница и да нас у нашем животу увек усмерава ка тој вечној истини. Да нас усмерава ка Царству Небеском, ка духовном животу који је круна свега онога што ми као људи овде на земљи сигурно својим подвигом и жртвом можемо да принесемо Господу.
Живели, срећни и благословени били. Амин.
