Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа, служили су данас, 7. августа, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог архангела Гаврила у Осојану код Истока, којом је почео трећи дан ,,Ђедовог сабора“ посвећеног блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, којим Срби из овог метохијског мјеста обиљежавају двадесету годишњицу повратка својим огњиштима.
У току Свете службе Божије ријечи добродошлице наследнику Митрополита Амфилохија, Високопреосвећеном изабраном Митрополиту Јоаникиију, упутио је Преосвећени владика Теодосије.
Владика Теодосије је захвалио Митрополиту Јоаникију што је дошао у Осојане да заједно служе Свету литургију на јубиларни дан, двадесет година од повратка мјештана у ово село 2001. године, и за сву љубав према нашим светињама на Косову и Метохији и нашем напаћеном народу који истрајава у подвигу опстајања на овим светим просторима.
,,Хвала ти што си продужио божанско дјело нашег драгог Митрополита блаженог спомена Амфилохија, који је прије двадесет година овдје служио Свету литургију и укрјепио овај народ Божији на немогући подвиг обнове, повратка и васкрсења овога села и живота на овим просторима”, казао је Преосвећени владика Теодосије благодарећи свима сабранима у осојанском храму, игуманима, монаштву, монахињама из Пећке патријаршије и вјерном народу.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се и Високопреосвећени изабрани Митрополит црногорско-приморски Јоаникије који је подсјетивши на ријечи Господ Исуса Христа: Ја сам свјетлост свијету, ко иде за Мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота, рекао да није довољно да имамо само свјетлост Сунца које даје Земљи живот, него нам је потребна још Божија свјетлост- Христова свјетлост:
“Јер иако имамо ово Сунце које нас грије, ако немамо праву вјеру ми смо још увијек у тами. А права истинита вјера је та свјетлост Христова која просвјећује цио свијет и која нам даје да видимо којим путем треба да идемо”, бесједио је изабрани Митрополит Јоаникије.
Он је казао да је наш блаженопичивши Митрополит Амфилохије био је човјек Божије и водовданске свјетлости, што је и казао својим стиховима: Видовдане мој очињи виде тобом видим што други не виде:
“Митрополит Амфилохије је видио тајну косовског вјековног распећа, али и његов смисао, јер нас је Господ својим крстом оснажио да идемо за Њим свједочећи Његову вјеру, голготу, али и Васкрсење. Ваше страдање овдје 1999. године била је народна, али и Христова голгота, и распеће народно и Христово. Ваш повратак на своја огњишта, иако су била порушена и сагорела, био је почетак Васкрсења. А овај јубиларни дан, послије двадесет година, доживљавамо као мало Васкрсење. Ваш повратак био је величанствен, нешто најљепше и најузвишеније што се догодило послије страдања 1999. године.”
Присјетио се владика Јоаникије и дана када је у Осојане долазио са блаженопичившим Митрополитом Амфилохијем, који је у то вријеме повратницима, како је казао, много помогао, прије свега морално, али и на другачији начин:
“Били сте у шаторима, гдје сте се смрзавали до дубоко у јесен. Све вам је то било слатко јер сте били своји на своме на наследној земљи коју сте наслиједили од својих предака, али и поред гробова ваших милих и драгих и ове Светиње коју сте касније обновили”, рекао је владика, изражавајући благодарност свима који су помогли, посебно шпанским официрима и војницима који су искрено подржали повратак расељених и избјеглих на своја огњишта.
По његовим ријечима највећу снагу повратницима је дало то што су се поуздали у Господа:
“Имали сте слогу и знали сте шта чините, гдје се враћате и који је смисао тог повратка. Зато је достојно што обиљежавате овај дивни јубилеј. Послије 20 година, хвала Богу, овдје имате јаку заједницу, школу и болницу, и свештеника, и своју цркву… И ово је велика нада за наш опстанак на КиМ”, рекао је изабрани Митрополит црногорско-приморски, истичући да осојанска заједница много значи за цио српски народ, који заједно са њима проживљава њихову муку и патњу, и брине се и о светињама и о народу на КиМ, који чува своје огњиште, вјеру и светиње.
Даље је казао да је један од оних који је носио косовско распеће и страдање на своме срцу био наш Ђедо који је остао у души свога народа и на неки начин још је присутнији од када је отишао. Памте се његове ријечи, а његово дјело све више свијетли.
“Вашим повратком направили сте дјело које је за памћење, за историју, за поезију и зато га треба обиљежавати. Није вам било лако, било је потресно. Али и када сте се вратили, иако нисте имали крова над главом, ви сте пјевали и били радосни. И да останете у тој и таквој радости, ако Бог да. Ваша заједница живи пуним животом и можете бити примјер другима. Ваш повратак није био без смисла и значаја јер видимо да се цио наш народ полако враћа КиМ”, казао ја изабрани Митрополит, поручивши да смо ми народ Видовдана и КиМ ма гдје год живјели.
Пожељевши повратницима да њихов повратак буде благословен и да успију у свему, владика је казао да су они слободни људи, слободне савјести и мисли, јер су своји на своме, и чувају оно што је њихово, поштујући друге.
“И Бог ће вам дати јер сте се вратили чистога срца и велике љубави. Нек вас Бог благослови и обдари сваким добром. Нек Бог благослови КиМ и светиње. И нека Бог да нашем владици Теодосију снаге да носи крст свој идући пред вама и заједно са вама, као и цијелом монаштву и свештенству”, рекао је владика, додавши да њихова служба није лака, али је значајна, јер преко њих сви заједно су са Господом.
“Имате Свету службу, молитву, Божији благослов. Докле год поју светиње на Косову и Метохији, а појаће до скончанија свијета и вијека, ако Бог да, ми Косово и Метохију нећемо доживљавати као изгубљено него као своје. Тиме што је распето и што страда само је више и дубље наше“, поручио је Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, закључивши да не желимо сукобе са комшијама већ да једни друге уважавамо и поштујемо.
Након Свете литургије, на којој су појали свршени богослови Призренске богословије, на почетку културно-умјетничког програма сабране је благословио Преосвећени владика Теодосије који се сјетио прве Литургије коју је овдје служио блаженопочивши Митрополит са игуманијом Пећке патријашије, владиком Теодосијем и мјештанима села Осојане који су се после двије године вратили на своја огњишта.
“Литургија је сјећање, памћење, наш принос Господу и сјећање на Његову жртву за све нас. Сјећамо се тог августа 2001. године када смо се сви скупили испред школе у Осојану, рашчистивши прво стакло и шут од спаљене школе како би могли да служимо Свету литургију. Та Света служба Божија коју је служио наш добри Митрополит Амфилохије и његове и ријечи су биле темељ одрживог повратка људи у Осојане. Његове ријечи су биле ријечи наде и охрабрења, унијеле су дух наде и свјежине у оно што је било запустјело и осиромашило, тако да за двије године нисмо могли препознати ову земљу и ово мјесто. Света литургија прије давадесет година и ријечи Митрополита Амфилохија на овом мјесту биле су нада живота и опстанка повратника на овим просторима. Људи су били помало уплашени и све вријеме се смјењивала радост због повратка и туга због околности у којима су се нашли приликом повратка. Иако није са нама, ми осјећамо молитве нашег Митрополита Амфилохија и његову љубав за наше светиње. Нека овај данашњи сабор буде почетак нашег саборовања у спомен Митрополита и обиљежавање повратка у Осојане што нас обавезује да истрајемо на крсном путу који се завршава Васкрсењем“, казао је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије.
Окупљене је ријечима добродошлице поздравио и предсједник општине Исток г. Малиша Ђурић.
“И данас се метохијски народ пита чиме је заслужио судбину страдалника и расељених повратника. Кроз Светосавље себе чинимо одлучнијима и храбријима гдје ће брат бити брат. Те 2001. године повратак Срба у Осојане био је велика медијска вијест и питање има ли живота у паклу. Ни данас не блиједе слике призора запаљеног и опустошеног Осојана. И док се повратницима срце ледило, а разум постављао мноштво питања без решења, појавио се Митрополит Амфилохије.
На отвореном пољу, поред порушене Цркве Светог архангела гдје је небо био једини кров, окренут према истоку, са крстом у руци високо подигнутим у ваздух, Митрополит тада поче молитву а народ прихвати отворена срца. Митрополит је за овај народ био први свештеник, исповједник, први учитељ, први љекар, заштитник, први хљебоносац. Његова љубав, мудрост, храброст и проницљивост је отопила лед у нашим срцим, залијечила ране, дала нам храброст и наду, разагнала мржњи као судбину, пробудивши Божанску љубав ради побједе над злом. Попут пророка, Митрополит Амфилохије нам је оставио завјет да будемо у страху Божијем, јер тако можемо побиједити зло“, казао је г. Малиша Ђурић цитирајући ријечи самог Митрополита Амфилохија да је Косово наша зеница, наше срце, срце нашега срца, наш свети град Јерусалим и да се њега, као своје душе, никада нећемо одрећи.
Предсједник општине Исток је предложио да се покрене иницијатива да једна од установа у Осојану понесе име Митрополита Амфилохија на понос свом српском роду.
У име жртава овог краја окупљенима се обратила Наташа Шћепановић, предсједница Удружења косметских страдалника.Она је казала се данас сјећамо оних који су пострадали јер су вољели своју земљу и свој кућни праг.
“Наша је обавеза да их не заборавимо, да се изборимо да се дозна све о њиховим судбинама и да дочекамо да се казне они који су починили сурове злочине. Да наше страдање буде трајна повијест и опомена да се никоме и никада не догоде овакви злочини. Чуваћемо успомену на наше мученике“, поручила је Наташа Шћепановић.
Саборовање је почело старосрпским изворима Косова и Метохије, а уз струне гусала запјевао је један од гуслара који је деценијама пратио Митрополита Амфилохија, Рајо Војиновић, уредник часописа ,,Светигора“. Наступ КУД ,,Копаоник“, које је извело програм „Старосрпски извори“, био је обиљежен извођењем пјесама на стихове блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
Сабрање је завршено трпезом љубави чиј домаћин је и ове године била Општина Исток.
******
“Ђедов сабор” почео је 5. августа, пројекцијом документарног филма о повратку Срба у Осојане “Свитање у Истоку”, аутора Владимира Шушака, који садржи и говор Митрополита Амфилохија Србима повратницима, као и филма ” Достојан” који говори о животу, дјелу, и мисији Митрополита Амфилохија.
Другог дана сабора одржано је књижевно вече и промоција међународног зборника радова “Вера и мисао у вртлогу времена”. О зборнику, који је посвећен Митрополиту Амфилохију и Епископу Атанасију, говорио је један од приређивача Микоња Кнежевић. Вече су стиховима уљепшали пјесници: Новица Соврлић, предсједник Књижевног друштва Косова и Метохије, Ненад Јеро Раденковић и Ранко Ђиновић, као и гуслар Рајо Војиновић из Подгорице.
Епархија рашко-призренска, општина Исток и Дом културе Грачаница установили су ову тродневну манифестацију у знак сјећања на блаженопочившег Митрополита Амфилохија, јер је он својим ангажовањем и љубављу према Метохији био један од кључних иницијатора повратка и опстанка Срба.
Осојане представља један од ретких примјера успјешног повратка Срба у Метохију. У Осојанску долину се од 2001. године вратило око 350 Срба, а у овом селу данас живи и око осамдесеторо дјеце.
