У четвртак 30. септембра 2021. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу. Беседећи на 31. зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је рекао: „Желео бих данас да кажем прво себи, а онда и вама, неколико речи о истинском хришћанском служењу Богу. То је тема која сигурно захтева, много времена и много простора. Овој теми су многи писали и расправљали, хришћани тежили да прихвате ту тему, како хришћани треба да служе Богу.
На основу једне реченице св. ап. Павла који каже: „Него се у свему показујемо као слуге Божије.“ Данас ми када кажемо реч слуга, код многих то се схвата као нешто погрдно, нешто што је ниско, не представља достојанство, међутим, то није тако. Бити слуга значи да слуга прима од свога господара оно што је најзначајније, а то је да истински служи. И ако слуга то испуњава, таквог слуги Господ ставља над многима какао каже Јеванђеље. Али човек, док не буде слуга, онај прави слуга, никада неће бити добар господар. Човек који не научи да слуша, никада правилно неће знати да заповеда. И ако хоћете, све то од слуге почиње. Другим речима, све почиње од служења Богу и другоме. Погледајте мисију самога Господа Исуса Христа. У чему се она састојала? Прво у служењу. Он каже да није дошао да му служе, већ да послужи. Како онда човек у свом уму може да схвата да је то нешто што је ниско. Напротив, буди добар слуга и служи часно и поштено Богу, роду, Цркви имену своме хришћанскоме и онда ћеш тек бити велики. Истинско служење Господу требе га претпоставити целоме свету. Ово служење значи спасење, што треба да буде и главна брига и смисао и главни посао и главна мисија човекова у овоме свету. Значи служење. Сва делатност човекова треба да буде посвећена овом главном циљу, а то јесте спасење душе. Служиш ли Богу и другоме, ти служиш своме спасењу. Не служиш ли Богу како треба, истински, ти не служиш ни своме спасењу. Истински слуга Господњи је само онај који извршава вољу Божију и у томе види једнини исправни смисао и циљ свога живота на Земљи. Који се увек труди управо да угоди Богу. Зато ап. Павле каже: „Не радите само привидно, као да угађате људима, него као слуге Христове творећи вољу Божију од срца“. Да се истински запитамо, коме нам је више стало да служимо Богу или човеку. Али не заборавимо да служећи Богу служимо човеку и обрнуто. Ми до Бога долазимо преко другога и преко Бога долазимо до другога. Нама као да је више стало да се прилагодимо људима. Да би ме људи хвалили, ја морам да се дугачије представљати. Да сам бољи, паметнији….јер какао би ме људи хвалили. А у ствари, шта је то? То је лажно представљање, а у исто време, то је и лажно служење. Такво лицемерно служење не служи на добро никоме. Истинско служење Богу представља непрестано преображавање личности из слабе у славу. Као од Господњега духа. Усавршавање човекове личности, је доследно извршавање воље Божије, а не воље своје. У најважнијој молитви кажемо да буде воља Твоја, а ми стално истичемо своју вољу. Истицање самог себе не води познању разума. Питајмо се да ли је то због нашег лажног представљања или неискреног служења. Ни тада не видимо опомену Божију. Ми Богу служимо усавршавајући се духовно. Духовно се усавршавамо служећи Богу. Служећи Богу, служимо и Царству Небеском, а то је циљ и смисао нашега живота, тако што гајимо вечне вредности у себи служећи и Богу и Царству Божијем. Без служења духом и истином, никакво служење није Богу пријатно, а није ни спасоносно. Наше служење Богу је неопходно нама, а не Богу. Као што ни молитва није потребна Богу, већ нама. Потребна нам је молитва, да нас смирава, да бих што више могао служити Богу на нашем спасењу. Дакле није неопходна Богу, а нама јесте. Смисао нашег служења Богу, јесте наше савршенство. Наша духовна слобода, управо наше слободно приближавање Богу. Слободно служење а не ропско. Зато човек ако не ради из слободе, нема користи јер се мучио и није радио из љубави. А служење се управо састоји из љубави, из вере, из наде. Немојмо схватити када онај који треба да каже иди то и уради, да је то ропско. Мора да постоји неки ред и поредак. Мора се знати ко заповеда и ко извршава. Понављам, тај који заповеда, ако није извршавао никада неће ни правилно заповедати. Не мора да значи да ако је старији да је паметнији, али ако је од Цркве постављен да је ту, онда он служи Богу и Цркви. Зато да се помолимо да нам Бог дометне вере, да нам дометне смирења правилног служења Богу, а не фарисејски, не лицемерно. Можемо се представљати пред другима у највећем светлу, али шта нам то вреди кад онај горе зна да ли се ја представљам у истини или у лажи. Зато истински да служимо Богу, да би нас кроз то служење Бог спасио. Коме је служила Пресвета Богородица која је родила онога који је служио свету и роду људском. Она је служила Богу и Цркви чистећи храм, а нас је срамота да узмем свој храм у коме живим и од кога живим и да га очистим. Зато док не будемо слуге, нећемо моћи да дођемо до Господара. Бог вас благословио.“
Извор: Епархија шумадијска
