У уторак 23. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у крагујевачком насељу Станово. Владики Јовану су саслуживали: протојереј - ставрофор Синиша Марковић, протојереј Сретко Петковић и ђакон Недељко Дикић.
За певницом су певали: протојереј Драгослав Милован, протојереј Горан Ђерковић, г. Душан Баловић, г. Страхиња Савковић, и г. Александар Савковић. Чтецирао је г. Владимир Марјановић.
У беседи Владика Јован је рекао између осталог: "Човек који нема праве љубави према Богу, он нема ни праве љубави према ближњему. Чак човек који нема праве љубљави према ближњима, верујте такав човек нема ни праве љубави ни према онима који су њему најближи. Јер он чим нема љубави према Богу, и ако та љубав није чиста, онда не може да буде та љубав ни према оцу, ни према мајци, ни према детету, ни према комшији, ни према пријатељу. И заиста је Свети Јован јеванђелист и апостол управу када каже: „ко каже да воли Бога, а не воли брата свога он је лажа". То нам Јеванђеље каже браћо и сестре. Понављам, до Бога се долази преко љубави према човеку и до човека се долази у односу према љубави према Богу. Зашто? Па зато браћо и сестре што је човек Боголико биће. Зато што је човек слика Божија, прилика Божија, зато што је човек браћо и сестре одраз самога Бога.
И онај човек који нема љубави, он је човек који нема ни правих погледа, ни правих односа, између себе и једних и других. Заиста, човек без љубави може ли се рећи да је човек? Али овде не говоримо, браћо и сестрене о љубави само што је сентиментално, него о оној љубави која је спремна да се жртвује за другога. То је права љубав, а то нам је најбоље Господ показао када је се жртвовао за нас.
Значи љубав без жртве не иде. А љубав која је савршенство, онда у таквом човеку има такве љубави, он је сав у радости, према Богу и према другима. Човек који нема те праве љубави, он је немиран човек. Он је неспокојан човек, он је човек браћо и сестре који је затворио само себе у себе. У таквог човека ништа не може да уђе, осим онога што је негативно. Не може да уђе човек. А чим не може да уђе човек, у срце моје, не може да уђе ни Бог.
И таквом човеку који нема праве љубави, њему све смета, њему свако смета браћо сестре, он ће да би себе оправдао, он ће да осуди свакога другога. Да му је сваки други крив, за ово или за оно, јер он уствари неће да погледа сам себе. Зато такав човек стално иде, пабирчи шта то други причају о овоме и он сад исконструише читаве књиге да напише, а зашто је то? Зато што је немирног духа. Зато браћо и сестре, што се његова уста не отварају да хвале Бога и човека, него да куде и Бога и човека. Чим кудиш човека , чим осуђујеш човека, у твојим устима нема онога што треба да хвали Бога. Зашто каже Цар Давид: Све што дише нека хвали Господа. Не само човек, и животиња браћо и сестре, и она је створење Божије. И сад замислите, погледајте, како на пример птице својим гласом хвале Бога. А човек, боји се да похвали другога, али се не боји да покуди другога. И у контексту свега овога што рекох, на једном месту Свети апостол Павле каже, када је писао посланицу Коринћанима: „Уста наша отворише се према вама, срце наше постаде широко". Значи апостоли су заволели људе, али прво су заволели Бога. И преко Бога заволели људе", рекао је Владика у беседи о правој љубави.
Извор: Епархија шумадијска
