Господ се сажаљује на удовицу из града Наина и то увек чини када нас види раслабљене и тужне. Нема горе несреће од оне која је задесила жену о чијем усуду и сусрету са Господом пише Свети апостол Лука (7, 11- 16).
Она је изгубила најпре супруга, а потом и сина јединца. Имала је све и остала без ичега као што је и човеку на почетку било даровано све, али је остао без ичега бирајући пролазно уместо вечног, објаснио је ђакон Александар Панић трагичност живота жене из града Наина. „Код ње се, као и код многих од нас, показује срамота од смрти, јер је смрт последица греха. Зато се Господ сажали на нас и дође да нас избави. Дође Он нама, јер ми нисмо у могућности да дођемо до Њега“, рекао је отац Александар Панић.
Јеванђелист јој не помиње име, јер у њен лик стаје наша људска несрећа – несрећа нашег избора. Господ Христос васкрсава младића и показује да Он влада животом и смрћу. Узима га и Својим рукама даје мајци.“На тај начин видимо да је то Његов дар као што је био и када га је родила. Живот је дар Божји, дар из љубави, а љубав никада неће нестати“, једна је од сјајних поука које је у емисији „Сведочења“ упутио ђакон Александар Панић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.
Извор: Радио Источник
