“Деца су невина, деца су лире Духа Светога, деца која љубе истину, љубе свој дом, љубе своју Цркву. Али нажалост глобализација и све оно што се дешава око нас ту децу одводе од Цркве Божје. Растура се породица. Јутјубери добијају своје место, добијају место у разуму те деце. Деца леже на друмовима да би нешто постали, неки тик токери. То је нажалост, драга браћо и сестре, дигитално ропство. Нема више онога благослова дома, нема благослова мајке и оца, већ дигитална верзија стварности заузима то место. Требамо да се опиремо и да покажемо да је породица вредност живота у друштву. Уколико се уништи породица, уништиће се и друштво” - нагласио је Епископ Херувим.
На дан Светог Николаја Мирликијског чудотворца, 19. децембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Светониколајевском храму у Јагодњаку.
Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, јереј Вукашин Цветојевић, водитељ Катихетског уреда Епархије осечкопољсе и барањске и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Епископ Херувим је по освећењу славских приноса поводом славе храма парохије јагодњачке, служио помен блаженопочившем Епископу западноевропском г. Луки.
Након што је честитао славу јагодњачким парохијанима Епископ Херувим проузнео је богонадахнуту беседу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека je свима на здравље и на спасење данашња Света Литургија која нас је сабрала под сводове храма нашега Светога оца Николаја. Диван светитељ и горостас Православља, јер је његов живот као што каже и тропар који је у његову част написан – правило вери и образац кротости. Целог свог живота нас је учио да требамо чувати чврстину вере као што је то чинио он, Свети отац наш Николај. Исто тако, да будемо кротки и да имамо смирења. То је оно што нас треба водити путем Јеванђеља, на којем је сигурно и у свом животу испунио ту јеванђелску истину у свој својој пуноћи светитељ кога данас у молитвама прослављамо. Знамо да у време његовога живота није било лако, није било лако из више разлога, а свакако један од основних разлога је било велико превирање у оквиру православља да се утврде догмати наше вере. Али његов бистри ум, његова снага и његова љубав према Богу и чврстина његове вере били су одбрамбени стуб да се и његовом заслугом победи Аријева јерес која је била у то време јако јако велики проблем за Цркву Божију. Хвала Богу, Бог увек шаље људе свога времена да сведоче Јеванђеље Христово, да сведоче пуноћу Тајне, пуноћу Царства Небескога. Такав је био Свети отац Николај, заједно са многобројним оцима који су били на страни истине, у правој вери, на страни те Тајне Васкрсења и победе над смрћу. То су били дивни људи који су утврдили данашњи Символ вере, један део који смо прочитали и читамо сваке Литургије кад год са сабиремо, други део тога Символа вере је донешен је на другом васељенском сабору тако да данас имамо то у једном формату. На свакој Литургији али и у личним молитвама увек исповедамо и враћамо се на Тајну наше вере која је сажета у Символу вере. У ту Тајну се веровало и за њу се јуришало, да би се одбранила истина Христова да би се одбранило Јеванђеље Христово и да би Тајна Васкрсења заиста била тајна у свој својој пуноћи. Тајна вере испуњава се кад год смо сабрани и кад год примамо Тело и Крв Господњу, кад год смо у заједници са Христом. Хвала Богу ми смо се данас овде причестили, примили ту Тајну, осетили пуноћу те заједнице. Осведочили смо пуноћу и чврстину своје вере, наоружали се кротошћу и смирењем да би заиста могли да превазиђемо сва искушења која су део наше свакодневнице. Све то даје нам снагу да Крст Христов изнесемо на Голготу, на своје сопствено распеће, а све да би се Христос уселио у наше срце и да бисмо и ми дисали Христом.
Једино тако можемо да победимо сва искушења. Не можемо да победимо искушење ако једни са другима немамо однос, ако не можемо да причамо. Често пута нас не лечи смирење и кротост, него смо у сујети и нетрпељивости једни према другима. Љубав надилази све.
Да љубави нису имали оци који су пре нас живели, који су нам оставили живо предање као сведочанство истине, не би ни ми данас могли да осетимо пуноћу Цркве Божје. Али Бог је велики, Бог се вазнео, Бог страда ради човека да би човек могао задобити Царство Божје и да би могао задобити пуноћу. То је етика светости, етика светости је заправо етика страдања. Етика страдања за другога и распињања себе за другога је да би се и Бог оваплотио у души свакога од нас. Ако се то деси онда смо ми лира Духа Светога. Наш живот онда поприма сасвим другачију димензију и овоме свету као некада јерихонске трубе трубимо благодаћу Божјом, као што је то чинио и Свети отац Николај Мирликијски. У кондаку Светом Николају каже се да је био испуњен благодаћу Јеванђеља Божјег. Јеванђеље Божје уколико се оваплоти у души човека, заиста доноси пуноћу светости и пуноћу љубави. Љубав се распиње за другога, чини да волимо једни друге и да чинимо јединство и заједницу. На то нас позива и Црква Божја, на то нас позива и Свето Јеванђеље. Данас смо и кроз Свето Јеванђеље могли да чујемо Тајну блаженстава, и како да живимо тим начином живота. Блаженство је у многим елементима који су део нашега бића. Делове људске природе увек треба мењати у Духу Јеванђеља, у духу Јеванђелске етике, а не у духу неких дигиталних вредности које пропагира ова савремена историја и овај савремени свет.
Данас се сви драга браћо и сестре налазимо у дигиталном ропству, што можемо ишчитати у многим новинским чланцима. Данашњи дан и недељу Света Црква је посветила деци. Једино ако смо као деца онда ћемо ући у Царство Небеско. Уолико не дишемо тим начином живота сигурно ништа нећемо задобити. Деца су невина, деца су лире Духа Светога, деца која љубе истину, љубе свој дом, љубе своју Цркву. Али нажалост глобализација и све оно што се дешава око нас ту децу одводе од Цркве Божје. Растура се породица. Јутјубери добијају своје место, добијају место у разуму те деце. Деца леже на друмовима да би нешто постали, неки тик токери. То је нажалост, драга браћо и сестре, дигитално ропство. Нема више онога благослова дома, нема благослова мајке и оца, већ дигитална верзија стварности заузима то место. Требамо да се опиремо и да покажемо да је породица вредност живота у друштву. Уколико се уништи породица, уништиће се и друштво.
Савремени токови све то чине да униште породицу, да породица буде другоразредна и да свако живи као појединац, да нема заједнице, да нема благослова. Црква Божија нас учи сасвим другачије. Породица јесте Црква у малом која се испуњава овде у овој заједници где смо сви сабрани, у Телу и Крви Господњој. Породица јесте и дом Божји, јер имамо светитеља заштитника нашег дома којег прослављамо. Данас, хвала Богу, широм српске васељене где дише српска душа многи људи славе Светога оца Николаја. Честитамо им и данашњи дан и њихову крсну славу. Нека имају Божје име у свом срцу и у своме дому. Једино када је то тако и када испуњавамо тај завет и заповест Божју деца смо неба како каже једна дивна песма наше Свете Цркве.
Нека би Господ дао да се у духу Светога оца Николаја васпитавамо, да нас краси чврстина вере, да нас красе вредности достојне човека и да осетимо благодат живота у Цркви. Да осетимо благодат Јеванђеља Христовога и да благослов и благодат Божија благодаћу Духа Светога буде над свима нама од сада и кроз сву вечност. Амин!
