Избором најљепших радова завршен је Књижевни конкурс о манастиру Студеници. У категорији ПРОЗА, Бојана Самарџић из Подгорице освојила је Друго мјесто са причом ,,Студенице, мој очињи виде“
Када размишљам о Студеници не могу да се не осврнем на њен историјски значај. Историјски казем јер је она најпоуздања степеница на коју можемо да се попнемо а са које ћемо виђети врх. Најпоузданија степеница нашег Аврама, Светог Стефана Немање, нашег родоначелника и оснивача тако лијепе Немањићке државе са Намањићким житељима. Ако могу да кажем, он нам је прави пут ка Њему, ка Светом Тројичном Једносушном Господу. Он, Стефан Немања, показатељ времена, и прошлог и будућег. Сва наша историја која је била и која ће бити тек записана, све се ослања на Њега Јединог Бога у Три Лица. Гледајући и посматрајући Стефана Немању, увиђела сам три ствари: Господ, Манастир и Породица. У Господу је Све, у Манастиру је Сва, а у Породици је Свјат. Тројична и једносушна истина Бога Живога која нас непролазно учи и даје путоказ кроз Животни пут ка Коначном одредишту. Сва наша Истина је у Богу, сав наш живот је у Манастиру Господњем, сва наша Светост је у Породици. Породица смо сви ми, породица и најближи смо сви ми. То је Студеница.
Студеница је прича, више од приче заправо, поступићу према Огласу за најљепши текст и покушати, уз помоћ Светог Симеона да напишем.
Једна велика истина се проналази у Студеници. Радња која се непрекидно дешава. Ни једног трена док си тамо или овамо или било гђе на Намањићкој земљи, немаш осјецај да је то некад било, напротив дешава се. Како је велика Милост Господња што нас је тако частио, да имамо углед и на кога да се угледамо за сва времена.
Ако си мајка, ето ти угледај се на Студеничку Светитељку супругу Анастасију, ако си супруг изволи угледај се на Светог Симона сина њеног, ако си Државник, немаш бољег на кога би се угледао од Стефана Немање, ако си Монах, угледај се на Свету Породицу, ако ти није јасно како треба породица да изгледа, стани између Моштију Света Три Светитеља па погледај, комплет породица Света. И то нијесу неке свијетле даљине, нама људима недостижне, него су врло тачна реалност коју треба да кумимо Господа да нам да, да живимо како они живе у Царству Небеском, да будемо борбеног духа и да вас цијели дан и цијели живот тражимо само једно: Мир, Покајање а изнад свега Божанску Бесконачну љубав.
Напослетку, након година и година идући свијетом, оствари ми се жаље да погледам оком својим и доживим душом својом Загрљај Немањићке Породице у Студенци. Бјеше то о Петрову дану, љета Господњег 2021. Отишла сам да потражим свој коријен. Прије вјекова. Прије Косовског Боја. Прије свега. Коријен.
Стефан Немања. Монах Симеон. Упознали смо се много прије Студенице, гледајући његов Лик у Светој Икони, али без натписа да се ради о Њему. Бјеше то чудна борба са једне, а са друге стране један Монах у необичној одори, више скромног искушеника него монаха, за оно вријеме прецизно везена одора, изблијеђела црна, сасвим добро везена, добро уштепана и прецизно постављена, сијаше и блисташе. Прекривена дугом брадом, лијепом бијелом, правилном. Гледах га и чудих се, ко ли си ти, гледах да видим хоћу ли и по чему познати ко је. Међутим све што сам виђела је бескрајна скромност као саставни дио његове појаве, док међутим очи одаваше утисак да се ипак ради о неком Царском, иако простом Монаху. Гледајући Њега, осјећаш и видиш да и он тебе гледа, и говори, тихим али јако ауторитативним гласом: Господе Исусе Христе помилуј ме! Мора стално. Мора, мора, мора.
Са великом љубављу и пажњом, а ниста мање заповједнички, како родитељ, три пута мора мора мора. Мјесецима сам била под утиском. Извјесно вријеме, нијесам знала ко је скрушени Монах, но међутим моје срце, моје срце није смјело на глас да каже, ни да помисли: „Боже па то може бити Свети Симеон“. Али ништа ми се то није уклапало у његов Трон, у Његов значај, у Његово звање. Но, међутим то је ипак био Свети Симеон Мироточиви.
И како младом, будућем младом, сваком младом човјеку икад, да не буде узор Света Немањићка породица, Свети Симеон и цијели род Светитеља која је Студеничка Светиња дала?!
Овог љета, загрлили смо се. Комплет цијела Света породица и ја. Једва смо се одвојили. Нијесмо се раздвојили.
У име Свете Једносушне и Нераздељиве Тројице, Слава Господу Богу. Амин.
