Епископ Иринеј: Живот оца Јована је била непрекидна молитва и рад
Светом Литургијом у манастирском храму је началствовао архимандрит Нифонт, архијерејски заменик Епископа шабачког, а парастос оцима Јовану и Авакуму су служили Преосвећена господа епископи бачки Иринеј, ваљевски Исихије, мохачки Дамаскин и топлички Јеротеј, уз саслужење свештенослужитеља из више подручних епархија Српске Православне Цркве.
Повезане вести:
Молитвено сећање на архимандрита Јована (Радосављевића) у Врању
Годишњице упокојења архимандритâ Авакума и Јована у манастиру Лелићу
Прва годишњица земаљске кончине архимандрита Јована (Радосављевића)
Четврта годишњица земаљске кончине архимандрита Авакума (Ђукановића)
Прва годишњица од земаљске кончине архимандрита Јована (Радосављевића) и четврта годишњица од упокојења архимандрита Авакума (Ђукановића) довеле су у манастир Лелић четири архијереја, бројно свештенство и свештеномонаштво из више епархија и верни народ да молитве за њихове душе принесу крај почивалишта им на монашком гробљу задужбине светог Владике Николаја, кога су за духовног учитеља и путеводитеља имала ова два велика духовника савремене Српске Цркве.
Архимандрита Јована Радосављевића, истакнутог теолога, писца и молитвеника, Епископ бачки др Иринеј упознао је пре 56 година, за време раних студентских дана. „Њему похвале из наших уста данас нису потребне. Он нама више данас говори него што би се о њему могло рећи. Говори, пре свега, својим примером монашког и хришћанског живота, својим људским ликом о ономе што смо појали током свете Литургије и парастоса: Праведник ће имати вечан спомен. У те праведнике слободан сам да уврстим и оца Јована“, део је слова владике Иринеја у част великог прегаоца за веру Христову, крај кога је изливао темеље свог пастирског пута. Речи Спаситеља: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства“, изговорене при сусрету са Својим потоњим апостолима Филипом и Натанаилом, у потпуности се односе на оца Јована.
„То исто могао бих да кажем за оца Јована, не само на основу свог вишедеценијског искуства заједничког живљења и хода ка нашој вечној Отаџбини, ка Царству Божјем, него и у име свих вас, који сте, свако на свој начин, познавали, уважавали, волели оца Јована и са њим били у духовној вези. За њега се све што је Спаситељ рекао може поновити. Био је Израиљац у коме нема лукавства, тојест православни хришћанин, свештенослужитељ и архимандрит, који је био према другима и према ближњима оно што је био пред Богом и пред самим собом и својом савешћу. Данас, нажалост, нема превише људи који немају више лица и наличја“, сећања су владике Иринеја.
„Дух времена и утицај нехришћанске цивилизације, који запљускују свет и чији прљави таласи допиру до нашег народа, чини да људи од малих ногу бивају учени да је једино корисно и од интереса приказати себе добрим, а у суштини сва средства су дозвољена ради постизања циља. Отац Јован је сваким својим даном у животу показао да је то подметање нечастивог, архинепријатеља нашег спасења, а да је истина само следити Господа Христа у животу“, истакао је владика Иринеј. „Ранохришћанско поимање монаха као човека који живи одвојено од света, а истовремено је са светом и целом Божјом творевином сједињен, човека који нема дома на земљи већ је поклоник на путу, јер жели да живи у Господу, остварује се у животу оца Јована, животу који је протекао на разним местима у најтежим временима – од родне Епархије ваљевске, преко Епархије жичке, где је стасавао уз Владику Николаја као мали искушеник Милисав.“
„Претрпео је све што и наш народ. Нажалост, и злостављања од једноверних бугарских окупационих војника у Студеници. Касније следи његов живот на разним местима, у разним светињама, манастиру Рачи, у Призрену… Тај „призренски део“ познајем из прве руке, јер сам био један од ретких под кровом владике Павла, потоњег Патријарха српског, са оцем Јованом и другим монасима. Знам колико се и тамо трудио. Његов живот је био стварно непрекидна молитва и рад. Плодови тога рада такође су нам свима познати“, казао је бачки архијереј.
„Отац Јован се до последњег даха трудио да сведочи учење Цркве и остави сведочење о примерима истинских хришћана, нарочито монаха и монахиња. Данас се молимо за његову душу, верујући да се он данас налази на правој, десној страни, страни оних којима је припремљено Царство небеско“, рекао је владика Иринеј у част архимандрита Јована. „Слично можемо рећи и о блажене успомене оцу Авакуму, првом чувару кивота светог Владике Николаја. Важно је да пред собом увек за угледање имамо те сведоке истинског предања монашког живота, који су црноризачки подвиг остварили упркос таласима овог света“, закључио је владика Иринеј. Сабрање у Лелићу је заокружено трпезом љубави, коју су за све госте припремила лелићка братија на челу са игуманом Георгијем.
У оквиру боравка у Ваљевској епархији, епископи Иринеј, Дамаскин и Јеротеј, у пратњи домаћина Епископа ваљевског г. Исихија, посетили су манастир Ћелије. Дочекало их је сестринство обитељи предвођено игуманијом мати Гликеријом. Епископи су се поклонили моштима преподобног оца Јустина, духовног оца владике Иринеја, и надахнућа бројних служитеља олтара Божјег широм православног света.
Ј. Ј.
Извор: Епархија ваљевска
