У свом извештају о верским слободама за 2021. годину амерички Стејт департмент је посветио посебну пажњу кршењу права СПЦ на Косову и Метохији. Епархија рашко-призренска изражава наду да ће објављени извештај утицати на промену негативног односа косовских институција према нашој Цркви.
У поменутом извештају посебно се помиње неизвршавање одлуке Уставног суда Косова из 2016. године о земљи манастира Високи Дечани:
“Представници општине Дечани и централне владе наставили су да одбијају извршење одлуке Уставног суда из 2016. године која потврђује одлуку Врховног суда из 2012. и признаје власништво српског православног манастира Високи Дечани над 24 хектара земље у манастирској околини. У току године није било напретка упркос поновљеним захтевима од стране СПЦ и међународне заједнице упућених Косовској агенцији за катастар и шире влади (Косова), да укњижи власништво СПЦ над том земљом. У септембру Уставни суд је изјавио да су све владине институције у обавези да спроведу своје одлуке и предао је ово питање у надлежност државном тужиоцу. До краја године тужилац није покренуо кривични поступак против руководилаца који су одговорни за одбијање извршења одлуке. У септембру, градоначелник Дечана Башким Рамосај јавно је изјавио да не намерава да изврши судску одлуку. НАТО снаге су наставиле да обезбеђују безбедност манастира Високи Дечани. У октобру Фиола вон Крамон, Известилац за Косово при Европском Парламенту објавила је на твитеру: -толеранција и међусобно поштовање су суштина мултиетничког друштва. Наслеђе Српске Православне Цркве на Косову мора бити заштићено и мора да ужива пуна права. Овим подстичем Косовску владу да изврши раније донешену одлуку Уставног суда јер владавина закона значи једнак однос према свима.”
Извештај помиње да је од маја 2021. године Епархија рашко-призренска прекинула службене контакте са косовским институцијама:
У мају, СПЦ је прекинула службене контакте са владом (Kosova), наводећи да влада није испунила ни одлуку Уставног суда о манастиру Високи Дечани, ни споразум постигнут уз посредовање Италије из новембра 2020. год. између СЗЗ (Савета за заштићене зоне) и власти општине Дечани о путевима у дечанској специјалној заштићеној зони. СПЦ је објавила саопштење да се “суочава са намерном правном опструкцијом од стране косовских институција на централном и локалном нивоу, под јаким утицајем формалних и неформалних центара моћи косовских Албанаца, који очигледно остају решени да се одлука Уставног суда никада не изврши….институције су чврсто у рукама оних који сами самовољно пресуђују без обзира на одлуке Уставног и Врховног суда и законе (Косова)”. Као резултат прекида разговора Савет за заштићене зоне није се састајао током године. Поменути споразум је укључивао изградњу заобилазнице ван граница заштићене зоне и посебних локалних путева унутар специјалне заштићене зоне. Љибурн Аљиу, Министар за околину, просторно планирање и инфраструктуру (и један од ко-председавајућих Савета) јавно се супротставио договореном споразуму рекавши да изградња заобилазнице представља опасан преседан”. Локалне власти су наставиле даљу изградњу пута ван заштићене зоне, што по речима СПЦ представља покушај локалних власти да створе ситуацију у којој би коначно створили услове за своје оправдање за изградњу (пута) унутар специјалне заштићене зоне”.
У извештају Стејт Департмента се даље наводи и следеће:
“СПЦ и заједница косовских Срба наставили су да наводе да у многим општинама са већином косовског албанског становништва, локалне власти не пружају адекватну бригу за њихова гробља и да полиција не обезбеђује довољну безбедност, дозвољавајући повремене акте вандализма. Према писању медија на српском језику и СПЦ један број гробова и крстова на православном гробљу у Ораховцу је уништену у јуну и октобру. У јулу медији су известили о недостатку бриге, вандализму и скрнављењу једног броја цркава СПЦ и гробаља…. СПЦ је пренела да је 19 јуна полиција зауставила аутобус са српским поклоницима и вратила групу у Србију иако је гранична полиција бустила аутобус да уђе на Косово. СПЦ је изјавила да су власти наредиле поклоницима који су намеравали да посете светиње СПЦ и учествују у верским службама да напусте Косово без пружања валидног образложења и да такво поканшање представља кршење верских права поклоника и права на слободу кретања.”
У наставку извештаја говори се о другим инцидентима и проблемима са којима се суочава СПЦ на Косову и Метохији:
“10 маја СПЦ је издала саопштење у коме се наводи забринутост због инцидената пљачке и скрнављења неколико објеката на Косову, наводећи недавни инцидент каменовања цркве Св. Петке у Витини и друге примере. СПЦ је рекла да је већина инцидената етнички и верски мотивисана и критиковала је како је изјављено агресивну реторику против СПЦ која долази од неких највиших институција Косовских Албанаца и политичких вођа, укључујући премијера Аљбина Куртија и Министра за околину, просторно планнирање и инфраструктуру Љибурна Аљиуа, који су допринели овим инцидентима. Представник СПЦ је рекао медијском порталу Коссев да су “жалбе косовским институцијама бескорисне јер је ово насиље производ агресивне реторике која долази из самог врха косовских институција, које уместо да решавају проблеме становништва, питања економије и суочавају се са пандемијом Ковида, нападају Србију најоштријим речима и колективно оптужују српски народ и саму Цркву”. У одговору гласноговорник Косовске полиције у Гњилану рекао је за Коссев да ништа није оштећено у инциденту код цркве Св. Петке и да полиција надгледа ситуацију иако није отворен кривични случај. СПЦ је такође изразила забринутост због провала и крађа у шест објеката СПЦ (цркава и помоћних зграда) у току десет дана у марту месецу. Инциденти су се догодили у Клокоту, Партешу, Грачаници, Пећи и општини Штрпце.”
Извештај Стејт Департмента посебну пажњу посвећује и увршћењу манастира Високи Дечани на листу од 7 угрожених најугроженијих споменика у Европи за 2021. годину:
“У априлу невладина пан-европска федерација за културно наслеђе Europa Nostra укључила је српски православни манастир Високи Дечани на листу од седам наугроженијих објеката баштине у Европи, наводећи ризике који манастиру прете од пројеката за локални развој. Највиши представници владе, укључујући председницу Вјосу Османи и премијера куртија одбацили су став да је манастир угрожен као “једностран” и “нетачан” и затражили су од организације (Europa Nostra) да уклони манастир са листе. У писму организацији Europa Nostra Османи и Курти су изјавили следеће: “Ми смо потпуно посвећени заштити свих споменика у нашој земљи и нарочито православних цркава и манастира…. Општина дечани је у оквиру својг урбанистичког плана спремна да третира простор око манастира Дечани са посебним приоритетом и високим нивоом озбиљности… Манастир Дечани је у добром стању и ужива пуне уставне и правне гаранције, као и потпуну безбедност и без икакве је опасности која би му претила.” У јуну је Европа Ностра објавила одговор на “неке неисправне и погрешне информације” које су објављене у друшвеним медијима и пружила је додатно објашњење своје одлуке да укључи манастир Дечани на своју листу. Europa Nostra је изјавила да је манастир на УНЕСКО листи Светске културне баштине у опасности од 2006 и да “манастир има посебан значај за културни и духовни идентитет и наслеђе српског народа” и да је такође важан за све грађане Косова, као непроцењив елемент мултикултурног и мултирелигиозног наслеђа Косова”. СПЦ је јавно изјавила подршку одлуци организације Europa Nostra и одбацила је ставове косовских званичника рекавши да је манастир једини верски објекат под војном заштитом на Косову…”
