У просторијама Културно-информативног центра Свети Сава у Пљевљима, у народу већ препознатог као Српска кућа, у четвртак 23. јуна 2022. године, отворена је Спомен соба у знак сећања на све погинуле родољубе пљеваљског краја, почев од Првог светског рата до задњих ратних сукоба на овим просторима крајем двадесетог века.
Након свечаног отварања, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са свештенством пљеваљског намесништва служио је помен свим изгинулим јунацима који су своје животе положили бранећи отаџбину и српски род.
На зидовима Спомен собе су уредно уписана имена скоро свих до сада познатих бораца, а како је рекао Епископ Атанасије, овај списак није коначан. Новим увидом у историјске чињенице и новим прикупљањима имена овај списак биће проширен како ни један родољуб не би био заборављен од нас, њихових потомака. Њихова имена ће подсећати све наредне генерације на њихово јунаштво и жртву коју су дали за своју отаџбину и свој народ.
Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије, након помена, обратио се присутнима рекавши: – На празник Видовдан, који нам долази за неколико дана, сав род Српски, где год Срби живе, славиће оно што је најсветије у роду нашем, што је најсветије у животу, љубав према Богу, љубав према ближњима, и оне који су ту љубав имали и показали.
– Ми смо данас већ започели прослављање Видовдана. Сачинили смо увод у тај велики, светли и свеобухватни празник, баш овде у овој Спомен соби, подсећањем на јунаке из рода нашега са простора Пљеваља, који животе своје принесоше на дар Богу, ближњима и оним најсветијим и најсветлијим идеалима који покрећу човека. Они чијих се имена данас сећамо били су надахнути управо тим великим даном и великим догађајем, Видовданом, били су вођени истим духом и истом инспирацијом, истом вером, истим надањима и циљевима, као и Свети кнез Лазар те далеке 1389. године, да се сачува оно што је за њих било најсветије, да су били спремни тим идеалима и своје животе предати.
– Заборав је велики непријатељ и тешко је из заборава извлачити, зато је боље памтити, да ништа не би пало у заборав, поготово ако је то нешто достојно памћења, ако значи, а ово значи, јер се данас сећамо оних који су најдостојнији сећања. Код њих је нарочито потребно истаћи управо ту њихову разборитост ума, да су могли да сагледају шта је то највредније.
– Господ наш, предводитељ свих Хришћана, истакао је да је љубав највеће оружје и највећа покретачка снага, најдостојнија човека, и да се управо по способности да љубимо, да волимо, одликујемо, и по томе можемо тачно да се вреднујемо. Најсветија љубав је према Богу, а Господ наш је рекао да веће љубави нема од те да ко живот свој положи за ближњег свога. Ми се управо данас сећамо тих који животе своје положише за отаџбину, за веру православну, веру којом су живели њихови преци, из које су они настали.
– Црква је једна заједница, то треба увек наглашавати. Живи, и они упокојени, су једно тело, једна Заједница. Сви ови којих се сећамо, и чија имена са чашћу и поносом помињемо, припадају нашој Заједници, нас овде, који стојимо у овој Соби, и оних изван, који су са љубављу са нама. Постоји само једна разлика. По учењу и искуству Цркве, Црква као Заједница има своје чланове који су достигли свој циљ, који су окончали борбу, који су своју животну трку окончали, и то су они упокојени, међу којима су и многи Светитељи, и ми који још водимо ту борбу, који смо још на путу. Ми своје подвиге нисмо још довршили и пред нама је да их завршимо. А заједно смо једна Заједница, и већ из тога видимо да не смемо заборавити оне који су своју животну трку часно завршили и због тога треба да нам буду узори и надахнуће.
– Чувањем ових имена, ових ликова и њихових дела од заборава, ми смо њима омогућили да наставе своје деловање кроз време, у будућности, кроз историју. Деловаће у нашим сећањима, деловаће својим надахнућем, деловаће у животу свих оних којима их истичемо за пример, за углед. Ова соба, ова Памтионица, биће један живи покретач, живи источник. Многи ће се позивати на ово место и овде читати та славна имена.
– Овим нашим поменом, овим нашим сећањем, овом Спомен собом, ми изражавамо своју захвалност свима њима који су се жртвовали за своју веру, за свој народ, за нас њихове потомке. Све нас позивам да одржимо ово сећање на њихова славна дела, али и да праштамо онима који нису увек јасно сагледавали свој пут, јер је увек било много искушења, тако да саборно, у љубави једних према другима, у међусобном разумевању, увек идемо заједно, саборно, као једно биће, један народ Божији, позвао је Епископ Атанасије на крају све нас обједињене у Христу, који нас обједињује својом Љубављу, својим Бићем, својом Истином.
Председник Српског националног савета Црне Горе, под чијим патронатом делује Српска кућа, г. Момчило Вуксановић, рекао је овом приликом: – Данас се показује да наш велики труд, приликом куповине и изградње ове куће није био узалудан. Ово је кућа за све људе добре воље, за све Србе. Ми се у овој кући, заједно са нашом Српском Православном Црквом, молимо за јединство српског народа, да се превазиђу све ситне супротности и поделе, које постоје и данас у нашем народу, јер то је једини спас за наш опстанак на овим просторима.
– Хвала вам, Ваше Преосвештенство, што нам дајете снаге, што цените ово што раде ови људи из Српског културног центра Патријарх Варнава и Културно-информативног центра Свети Сава, а ми ћемо се потрудити да вас никада негативно не изненадимо и да увек будемо и са вама и са нашом Светом Црквом, рекао је г. Момчило Вуксановић.
Извор: Епархија милешевска
