У оквиру рубрике "Поезија" на нашем порталу, доносимо песму наше младе песникиње Невене Милосављевић из Косовске Митровице.
Повезан садржај:
Биографија Невене Милосављевић
Невена Милосављевић: Молитва у посту
Невена Милосављевић: Под обронцима Неба
Невена Милосављевић: Свака издаја ближњег равна је Јyдиној издаји
Невена Милосављевић: Круна од трња (Монолог с Господом)
Невена Милосављевић: Благодатни огањ
Невена Милосављевић: Спознање вере
Невена Милосављевић: Напитак бесмртника
Невена Милосављевић: Свети Георгије убива аждаху
Невена Милосављевић: Обнови се у мени
* * *
Беседа под Гором Вазнесења
— Боле ме очи од сунца, немилосрдно је!
— Није сунце тако јако, колико је твој вид слаб.
— Не видим ни педаљ!
— Ја видим миљама, унедоглед.
— Шта видиш одавде?
— Камен.
— Само камен?
— И камен је лепота.
— Како може то?
— Може. Погледај мало ниже сунца.
— Не могу, не видим. То је само пустош!
— Можеш.
— Како?
— Реци ми, сине, има ли нечег лепшег од камена на Јелеонској гори?
— Оче... Нема.
— Видиш ли сада лепоту камена?
— Гледам. Сунце ми више не заклања поглед.
— Реци ми, шта још видиш?
— Видим, видим Вазнесење и видим отисак Сина Божијег.
— Целиваш ли га очном зеном?
— Целивам га душом свом.
— Сине, сад си Човек!
— Нисам. Сад сам Дете.
— Како дете?
— И Господ је рекао: ,,Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско‘‘
— Молим те, сине, остани Дете!
*На фотографији Место и Стопа Господња са којег се Вазнео на небо у Јерусалиму, Елеонска Гора
