У оквиру рубрике "Поезија" на нашем порталу, доносимо песму наше младе песникиње Невене Милосављевић из Косовске Митровице.
Повезан садржај:
Биографија Невене Милосављевић
Невена Милосављевић: Молитва у посту
Невена Милосављевић: Под обронцима Неба
Невена Милосављевић: Свака издаја ближњег равна је Јyдиној издаји
Невена Милосављевић: Круна од трња (Монолог с Господом)
Невена Милосављевић: Благодатни огањ
Невена Милосављевић: Спознање вере
Невена Милосављевић: Напитак бесмртника
Свети Георгије убива аждаху
Није заборав покора, ни пристанак нафoра
И небу је причешће освештана земља,
Кад и из пања лавина избојака куља,
Јер корени се не секу једним руковањем,
Не брише се златни печат воском,
Не мења се копијом Дечанска хрисовуља
Није перје коса за свилене јастуке и бадемаке,
Већ за пртене душеке и дечије јаслице,
Нису кипови учењака за ђубришта и андраке,
Староставне књиге у пећ ће код незналице,
Незнабожцу никад не проплачу фреске,
И хорски ће пој занемети крај свраке
Није камен, стамен ако је на кули,
Већ онај под кулом што стубове држи,
Скрнављеним гробовима брисали су имена
Са спомена, ал' не и из иловаче,
Преоране њиве, покрадена стока
Нису похарање, већ задужба ђаволу,
Над којом тек ће наследник да плаче
Наказна су лица безверја из строја,
Не дрхте им срца од Лазареве клетве,
Кад туђин остави огњишта у згаришном праху,
И погази житишта, пре зрења и жетве,
Сва су села и мештани скривени у мраку,
Док опет Георгије не погуби аждаху
