Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос Свету службу Божију у манастиру Дуга Морачка. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић, јереји Милош Лучић и Владимир Милуновић и јерођакон Сионије (Зорић).
Прије Свете литургије Владика је извршио мало освећење капеле посвећење Светом праведном Стефану Штиљановићу. Послије заамовоне молитве освештао је новоизграђени манастирски конак и благосиљао колач и жито поводом празника иконе Свецарице. У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је рекао да је велики труд уложен у обнову ове свете обитељи.
“Знамо како је она изгледала прије тридесетак година, а ево сада, хвала Богу. све је умивено, све обновљено и много тога изнова подигнуто. Све је то велики труд сестара које овдје живе, игуманије мати Јоване и њенога сестринства, али и многид добрих људи који су уз љубави према овој светињи и према сестринству, а и ради Божијега благослова притекли у помоћ и помогли не само једном него велики број њих много пута. Зато данас имамо гдје да се окупимо”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да сав тај спољашњи труд не може да се мјери са оним трудом који се не види.
“Ми често говоримо кад негдје обновимо неки манастир или саградимо нови о томе да нам однекуд дође неки добар монах или монахиња, јер празна здања ничему не служе, осим што производе празнину и тугу зато што су празна. И често смо у прилици да кажемо да је лакше саградити манастир него добити доброга монаха или монахињу. И то треба да знамо”, рекао је он.
Владика је нагласио да тамо гдје имамо све саграђено, а монаштво није за примјер – све је то џаба и не вреди ништа.
“А чак ако имамо само голу ледину, али имамо и доброг монаха и доброга свештеника, или добру монахињу, а камо ли кад их је више – онда, заправо, имамо све. Ми се можемо молити Богу у већини дана у години и под ведрим небом. И можемо се састати и под буквом и чемпресом, ако имамо љубави међусобне, па да опет буде лијепо. А можемо и саградити дворе и све позлатити, а ли ако унутра нема слоге и љубави и Божјег благослова – ништа нам то не вриједи”, објаснио је Владика Јоаникије.
Рекао је да се у манастиру Дуга, хвала Богу, спојило и једно и друго.
“Имамо добре, честите монахиње кјоје су се окупиле око мати Јоване која је огромни труд уложила у обнову ове светиње. Није жалила ни себе, а ни друге”, казао је Владика.
Митрополит Јоаникије је истакао да манастир Дуга има лијепу историју и велику улогу.
“Свакоме се мили да дође овдје. И ево, ова мала црква манастира Дуге окупља сва околна племена, врло интересантно. Дуга окупља Братоножиће, Пипере, Куче, Морачу, Васојевиће, Ровчане. А то је много важно, што је овдје, на славу овога манастира велики сабор околних племена. Велики и радосни сабор у братској љубави. И то треба да његујемо”, поручио је Митрополит Јоаникије.
