Осамнаесте недјеље по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у требињском селу Мрњићи. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници Епархије захумско-херцеговачке.
На данашњем сабрању извршено је освећење обновљеног храма и парохијског Дома. За четири породице које потичу из Мрњића познато је да насељавају овај простор нешто више од два вијека. Храм Светог Јована Крститеља временом је оронуо, а у протеклом периоду трудом и љубављу житеља Мркоњића и Орашја у потпуности је обновљен и фрескописан. Надомак храма саграђен је парохијски Дом, у којем је данас приређена трпеза за све присутне вјернике.
Након Јеванђеља бесједио је Владика Димитрије, најприје подсјетивши сабране на ријечи Апостола Петра, а затим појашњавајући шта представља страх Божији и каква је савршена љубав којом су украшени апостоли и светитељи. Страх Божији није спољашњи страх од следећег дана или егзистенцијалних догађаја, већ страх који произилази из љубави. Такав страх чини да човјек стрепи над собом да оне које воли не повриједи ни ријечју, ни дјелом, па чак ни мишљу. Човјек који воли Бога, сваким дјелом својим и ријечју свједочи ту љубав и сваком мишљу настоји да не увриједи Бога. Тај страх не престаје ни кад наступи вјера и љубав сусрета са Христом. Владика је нагласио да вјеру у човјеку порађа Ријеч Божија, али да није довољно да човјек само чује Ријеч Божију већ да живи по заповјестима Христовим. Причешћујући се Тијелом Христовим човјек сабира многи плод у срцу и тиме добија прилику да изобилни плод, који осликавају ријечи о препуним мрежама, дијели са другима. Примјер такве облагодаћености су светитељи који су сједињењем са Господом и истинским животом остварили вишак благодати и љубави који су могли да подијеле на ближње своје.
По Отпусту Владика Димитрије поздравио је све сабране вјернике подсјетивши на Његошеве ријечи, које лијепо описују богонадахнути избор мјеста за зидање храма. Владика је поучио вјернике о смирењу које је красило Светог пророка Јована и учинило га достојног узвишености којом га је Бог даровао. Људи су позвани да своју љубав према Богу свједоче и у односу према ближњима, смирујући се пред њима и трудећи се да их ни помишљу не увриједе, знајући да се братски однос изграђује молитвом заједничком небеском Оцу.
Након Литургије услиједило је освећење парохијског Дома и празнична трпеза. По освећењу Владика је изразио радост и одушевљење плодовима труда око изградње и уљепшавања Дома, пожеливши да многа сабрања онима који су градили и њиховим наслиједницима. Вјерницима се обратио и отац Борис, изражавајући захвалност Владици на доласку и захваљујћи се мјештанима и свим другим добротворима на учешћу у обнови храма.
