Духовне свечаности поводом обележавања ктиторске славе манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи, Светог краља Стефана Дечанског, почеле су у среду 23. новембра 2022. године свечаним празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са више свештенослужитеља, у присуству великог броја верног народа.
Сутрадан, Његово Преосвештенство Епископ милешевски служио је Свету архијерејску Литургију а саслужитељи су били су настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар, настојатељ манастира Свете Тројице код Пљеваља игуман Зосима, настојатељ манастира Светих Козме и Дамјана на Воденој Пољани код Нове Вароши јеромонах Матеј, настојатељ Богородичиног манастира Подмаине код Будве јеромонах Рафаил, парох прибојски јереј Милорад Петровић, парох бањски јереј Ненад Тешић, протођакон Иван Савић и јерођакон Калист из Светониколајевског манастира у Ријеци Црнојевића.
Литургијска радост увећана је молитвеним учешћем монаштва из Митрополије црногорско-приморске: монаха манастира Подмаине, као и монахиња из манастирâ Савина Главица у Грбљу и Брскут код Колашина.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач које је припремио настојатељ манастира Бања јеромонах Јован.
По отпусту Преосвећени је поздравио сав сабрани верни народ и, честитајући празник свима, произнео пастирску беседу у којој је између осталог рекао: – Данас празнујемо оне које је Бог поставио да нам светле и да нам показују пут. Славимо свете обрасце, примере, учитеље Живота, живљења хришћанскога, који је ка спасењу, ка Царству Небескоме. Наш универзални Учитељ, Учитељ у свему, јесте Господ наш Исус Христос, а наша учитељица живота јесте Црква Његова која је увек пуноћа Њега. Она је пуноћа благодати, пуноћа живота и пуноћа знања.
Владика је потом истакао неколико детаља из живота Светог Стефана Дечанског које су нам у овом тренутку можда најпотребније да их сагледамо, најпре нагласивши његову оданост Христу, преданост Богу, рекавши: – Он је Бога живо доживљавао, имао заједницу са Њиме. Бог је за њега његов блиски, у кога је он имао поверење, и зато је он био потпуно предан Богу у том поверењу према Њему, и спреман да буде Његов слуга у свему.
– Најбитније је да знамо да смо Христови, било да успевамо у нечему, било да страдамо, али да знамо да смо Христови, да Христу живимо. Да се сећамо онога што је рекао Апостол Павле: Христос треба да расте а ја да се умањујем.
– Они који се огорчавају због неких лоших доживљавања од стране својих ближњих, они су у великој опасности да се одметну од Цркве, да се одметну од своје братске заједнице и да постану онда потпуно непријатељи својој браћи и Цркви.
– Свети Стефан Дечански је ишао по оној лествици беседе Христове на Гори. Он је искористио сва она страдања и оне теснаце живота као школу врлине, у смирењу. Постао је још више кротак, разгоревала се љубав у њему према Богу, више је у себе примао искуство целе Цркве, и кроз то богаћење Христом он је постао и бистрији умом, јачи вољом, и данас његове мошти чудотворе, и из близа и из далека, кад год се ми њему умом и срцем приближимо он делује у нашем животу, истакао је Епископ Атанасије позвавши да сви погледамо, из житија Светог Стефана Дечанског, све те његове богољубиве, христољубиве и братољубиве особине.
Овом приликом Преосвећени је, за показану љубав према Српској Православној Цркви а посебно према манастиру Бањи, уручио високо одликовање Епархије милешевске, Орден Белог Анђела трећег реда г. Зорану Бјелићу из Кратова.
Евхаристијско сабрање је потом настављено за трпезом љубави.
Извор: Епархија милешевска
