Предавање протојереја Игора Балабана, архијерејског намјесника зетског, које је одржао у парохијском дому Цркве Светог Николе у Старом Бару, у суботу, 10. децембра, у оквиру циклуса разговора о вјери и животу под називом “Исток са висине”, сабранима је дало одговор на питање шта је пост – мучење тијела или васпитање душе.
Постећи и трудећи се око поста, упозорио је отац Игор, не треба да осуђујемо једни друге, на то нас учи апостол Павле у Посланици Римљанима: Један вјерује да смије све јести, а који је слаб једе зеље. Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими… Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки. Сваки нека је освједочен у уму своме. Који разликује дане. Господу разликује, а који не разликује дане, Господу не разликује. Који једе Господу једе, јер благодари Богу; и који не једе, Господу не једе и благодари Богу.
“Бог прима свакога, он ће да разлучи је ли неко довољно постио или није. Апостол Павле нас позива да не осуђујемо једни друге, али нас не позива да не постимо. Ко може да пости и хоће да пости, нека пости, а ко не може и неће, ти га немој осуђивати због тога. Можеш да га савјетујеш, али немој да га презиреш, мрзиш. Убијеђен сам с друге стране да је пост најмање што смо ми као хришћани данас дужни да принесемо Господу, и да је то најмањи знак да смо стварно Христови. Нека би Господ дао свима нама снаге да можемо да постимо и да тај пост наш даје добре духовне плодове, а онај најважнији плод је да нам то буде један од потребних докумената да нас Господ у последњи дан прими у грађанство Горњега Јерусалима, наше истинске отаџбине у којој је Он сам господар – Отац, Син и Дух Свети”, поручио је прота.
Отац Игор је казао да пост није мучење тијела са физичке стране, што потврђују бројне препоруке стручњака из те области. Што се тиче хришћанског становишта јасно је да не постимо да би тијело мучили, да би патило у име неке наше духовности, јер тијело није нешто чега треба да се одричемо и које заслужује да пати, мада има неких учења, посебно далекоисточних, која тврде да је тијело криво, да је сва материја крива, зла: “Ми знамо, као хришћани, како нам каже и Свето писмо и црквено предање, да је Бог створио све, и тијело и душу, и анђеле и небесне силе, све што постоји. Дакле, можемо да закључимо, не постимо да би мучили тијело.”
Објашњење да ли је пост васпитање душе, прота је почео од самог значења ријечи васпитање (црквенослов. воспитаније) која има коријен у старој словенској ријечи ‘питати’ што значи хранити: “Вас – питање, према томе значи читаво или цјелокупно храњење.”
Да ли је пост цјеловито храњење душе? Да ли се постом душа храни ако је не мучимо? Ако је не исцрпљујемо тиме, да ли је можда хранимо? Одговор на ова и многа друга питања потражите у овом надахнутом предавању протојереја Игора Балабана.
