Свети Симеон Солунски: Као што на небу, исто тако и на земљи по чину приступају и учествују у тајнама, у олтару и ван њега свештеници и верни
Прво прилази архијереј, прима и жртвује тајанствене ствари, представљајући тако онога који се /за/ нас жртвовао, а остали учествују и радују се његовим посредништвом. Отуда у олтару епископи, свештеници и саслужитељи не прилазе као први архијереј. Остали долазе на ред после ових и не могу исто говорити. А најпосле долазе ђакони, као служитељи литургијских обреда. После ових остали, који стану пред свете двери, ипођакони а са овима лектори и појци. После ових причешћују се они који су у манастиру, као они који предводе народ. А после ових по реду верни, али и ови нису сви једнаки, јер једни прилазе лепо, а други као покајници, што све означава чин оних који учествују с Богом, као и узвишеност причешћа. Грљење при исповедању вере означава слогу, мир и љубав при исповедању вере. После грљења бива освећење тајана призивањем св. Духа, јер једна је снага св. Тројице, и када се Син оваплотио, Отац је био који је одобравао, а Син који је собом вршио, а Св. Дух суделовао. После свете радње бива помен свију због спасоносне жртве, и објављивање светих, јер и они трпљаху с Њиме и сада се заједно славе. А нарочито се помиње пресвета Богородица што је увек заједничко спасење целог света, коју сви славе, јер преко Ње се надамо спасењу. После помена свију, моли се архијереј, и то је печат свију молитава, да једним устима и једним срцем ода слава тројичном Богу и да милост оваплоћеног и за нас жртвованог, освећеног, тамо предложеног Исуса Христа великог Бога буде свуда са нама. Затим моли јерарх за нас благодат усиновљења и да се удостојимо да преко Сина по природи, који је за нас у тајни жртвован, призивамо Оца, ми који смо по природи створења и слуге Бога небесног. После молитве, мира и приклањања главе, што означава служење Богу и јединство, бива уздизање животворног хлеба, што представља подизање Спаситеља на крст, долазак Христов и његово предавање за нас; јер Он је онај који је за нас распет, и овде се мистички нама представља како трпи. Зато виче: „Пазимо!“ да познамо тајну, и додаје: „Свете светима“, показујући да је свети распет и да учесници Његови морају бити свети, и с вером поју сви: „Једини свети, једини Господ Исус Христос“, исповедајући тако и оно што ће бити у будућности као што каже Павле. Преко оваплоћеног и распетог Сина освећени смо, ослобођени од смрти, постали смо учесници бесмртности, који ће нам бити тада угодна појава и радост јер бесмо лишени једнакости с Богом, тежећи да пре времена будемо бесмртни и богови. А сада устадосмо, живимо и учесници смо Божјих благодати, противно од оног због преступа, јер бесмртни Бог се ради нас оваплотио и узео на себе облик слуге и смртног, постао по начину створења, показао се истински човек, жртвовао се за нас; јер луда беше наша жеља када хтедосмо постати богови. А икономија Бога Логоса као јединог свемогућег је истинска и добра и ради нашег спасења. Зато се и сјединио превишње с нама, што је било изнад нас и умре ради нас телом, што је било врхунац доброте, и својом смрћу прибави нам бесмртност и славу Божанства. Видите ли колика је то тајна? 3атим бива ломљење хлеба, и ради нас дели се онај који је нераздељив, да сви будемо његови учесници, сачињавајући једно као што је молио. А јединство чаше је стављање св. хлеба у чашу, јер један је Христос, а види се под видом хлеба и чаше, и то хлебом је снага а чашом радост и мир наш. Затим бива причешћивање, јер заједница са Богом је крај свега, највише добро и највиша тежња. Причешћивање бива по реду, као што рекосмо, ради доброг реда, правде и страхопоштовања. Јер сваки према свом чину је учесник тајне. Праведан је Господ и показује нам се у правди. Зато се први, сам и непосредно причешћује архијереј, као што и међу арханђелима имају прво удела они који су први, преко њих средњи а иза њих остали, као што каже Дионисије. Отуда преко архијереја имају удела епископи, свештеници, а преко свештеника сви остали свештеници и ђакони. А најпосле пошто је ставио све остатке хлеба у чашу, показује је свима, што је Христос најистинитије тело и крв, који се осветио ради нас свог изабраног народа, налажући да се куша, гледа и додирује. Зато га свети народ гледа из душе, моли му се и од њега тражи спасење. Пошто је ђакон позвао да приђу са страхом Божијим и вером да им не би учешће било на осуду, прилазе архијереју који их причешћује кашичицом; а то је по визији Исаије да не треба да су сви непосредно учесници Божанских и страшних ствари, зато што се према Божанским стварима треба односити са страхопоштовањем и понизношћу. Јер када су Херувими богобојажљиви, колико пак треба ми да смо то, када у овом не видимо слику, него саму истину. Зато је потребно да онај који прилази моли оног јерарха или свештеника који даје божанске дарове и да тражи дозволу, као и од свих верних. Живи хлеб са крвљу у чаши треба из дна душе поштовати и прилазити са скрштеним рукама у знак служења и исповедања оног који је распет. Причешћу се прилази тако, са страхом, трепетом и смерна срца. И онда се причешћују. Прво они који суделују у св. радњама, ипођакони, јер ови долазе иза ђакона, а није им дозвољено причешћивати се у олтару, јер немају хиротоније, затим лектори и монаси, а за овим верни. Осим архијереја, презвитера и ђакона нико се не причешћује у олтару, јер само се ова три чина хиротонишу у олтару. Остали изван олтара и то не примају у руке божански хлеб и по чину нижи имају последњи учешће, и ако се врлином одликују. Зато сваки треба да чува свој ред, као што Павле говори: „Сваки у ком је чину позван, у том нека остане“, да се у њему нађе скромност, основ врлина, која је и код анђела, а тако ће бити и у будуће. Најпосле се даје народу благослов као од самог Спаситеља, који даје јерарх и моли спас за све. Затим опет кади престо и олтар, благодарећи телу које се за нас оваплотило, трпело и васкрсло, на небо се узнело, које је живо и које је својом славом испунило цео свет. И благословивши Бога, даје да се однесу остаци светих дарова на жртвеник, да их ђакони употребе. А други од свештеника говори заамвону молитву за народ који је ван светог олтара и то гласно да се чује. Молећи ову молитву врши дело архијереја јер почетне као и последње молитве су његово дело. А уједно се и архијереј овом молитвом тајанствено моли Богу. Зато означава свештеника који се враћа после изговорене молитве, као свог слугу. А сам јерарх савивши илитон и поставивши Св. Јеванђеље и целивавши га и св. престо, означавајући да тиме бива освећен и сједињен с олтаром, пошто је извршио свештене радње, излази кроз двери олтара и дели народу антидор.
Свети Симеон Солунски
