Јеромонах Григорије светогорац: Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо
Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе иједни друге и cae живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: [у грчком тексту: Пресвета Богородице, спаси нас] Теби Господе.
Светитељи из искуства знају да „душа која се једанпут [за свагда] са вером предала Богу и која је вишекратним опитом упознала Његову помоћ, не брине се више за себе, већ се везује дивљењем и ћутањем“ (Авва Исак Сиријски). Међутим, потпуно предавање сопственог живота Богу не постиже се лако. Остварује се само „када нас наше срце више не прекорева… када ниподаштавамо своје, а старамо се само за оно што је Христово“ (Блажени Никола Кавасила). Због тога тражимо помоћ Пресвете Богородице и свих Светих. Јер ово је значење које овде има реч поменувши: „да призовемо у помоћ, да молимо“.
Постоји, међутим, још један разлог што призивамо Пресвету Богородицу: предавање нашег живота Господу је аналогно Њеном предавању и посвећењу Богу. Као што је Пресвета Богородица, као дете од три године, била посвећена Господу да би постала Његов живи престо, на сличан начин се сваки верник приноси Господу да би постао Његово боравиште. На дан Ваведења Пресвета је ушла у храм да би се завештала за настањење Цара над царевима. У божанственој Литургији свештенослужитељ – литург нас упућује да и ми себе тако завештамо Христу како би се у нама настанио. Упућује нас да и ми, као Пресвета Богородица, постанемо боравиште Исусово угодно и красно.
Јеромонах Григорије светогорац
