Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије данас, 9. августа, на празник Светог Пантелејмона и Светог Климента Охридског, уз саслужење више свештенослужитеља и молитвено учешће вјерног народа, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Часног крста на Велестову.
На почетку молитвног сабрања, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је обавио освећење храма и звона, а у току Свете службе миропомазао новокрштене слуге Божије Милорада и Сару.
Ктитор Цркве Часног крста на Велестову је господин Жарко Станојевић са породицом.
Након што је благословио и пререзао славски колач, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије се ријечју архипастирске бесједе обратио сабранима, истичући да је повод данашњег сабрања призивање благодати Пресветога Духа на овај свети храм, да га освети и учини светињом Божијом.
“Данас смо овдје служили прву Свету архијерејску службу, принијели наше дарове Господу, да их Господ освети и ниспошље благодат своју на њих и да их учини Светим тајнама Христовим, да бисмо се нахранили Даровима Божијим – Небеским хљебом, да бисмо живјели новим животом и да бисмо се наситили Божије милости и љубави. Да би се та љубав Божија настанила у нашим срцима, нашим душама, мислима, ријечима и да би дјеловала кроз наша дјела, да бисмо ту Божију и братску љубав ширили у овоме грешноме свијету”, поручио је Владика Јоаникије.
Посебна радост је, како је нагласио Високопреосвећени Митрополит, то што је освештана црква подигнута на подобије Ловћенске капеле Његошеве, страдалне жртвене светиње те није чудо што је посвећена Воздвижењу Часнога и животворног крста Христовога. Ловћенска капела се жртвовала, али она није уништена већ се на небо вазнијела и дјелује са неба тако да је до сада саграђено преко 20 ловћенских капела широм васељене:
“Ево данас смо једну освештали и прибројали томе свештеноме броју Његошевих ловћенских капела, а свака је она Његошева, тако се Његошева капела умножава докле се не врати на Ловћен. Даће Бог!
Заблагодаривши породици Станојевић на љубави и чувању свете православне вјере, а посебно за изградњу ове цркве љепотице, Владика је казао да није лако било једном човјеку, једној породици, подићи ову цркву. По његовим ријечима вођен том љубављу да брани свету православну вјеру и храм својих предака, у чему је успио, г. Станојевић је подигао ову Његошеву капелу и тиме потврдио да је на путу Његошевих Црногораца:
“И зато немам шта друго да кажем, него једно велико хвала! И нека га Господ за његову љубав, жртву, за његов велики труд у славу Божију награди, прије свега здрављем, и њега и његову породицу, и нека његово потомство благослови да иду путем Његошевим и да ово свето завјештање, и предака Жаркових и Жарково, сачувају. Даће Бог!”
Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Јоаникије на крају је још једном узнио благодарност Богу због овога дивнога сабрања:
“Даће Бог да оно буде само почетак, да се у славу Божију овдје народ Божији сабира и да се јача у вјери и међусобној љубави, братској слози и у свакоме добру да напредује. Јер они људи, оне породице, дјеца, омладина, који иду у Цркву Божију, учествују у светим богослужењима и причешћују се Свети тајнама Христовим, хране Небеским хљебом и чувају од свакога гријеха, гледају да иду правим Божијим путем и да шире Божију љубав, на таквим људима је Божији благослов. Хвала Богу, видимо то и на овој породици и на свима вама који сте данас овдје дошли. Нека вас Бог благослови и обдари сваким добром, здрављем, срећом и љубављу. Амин, Боже дај, на многа и блага љета!”
Добродошлицу у име породице, братства, пожелио је Василије, син Жарка Станојевића, који је заблагодарио Богу на овоме дану када је на Светог Пантелејмона, у славу Бога и на добро и вјечни спомен народа, освештана Црква Часног крста на Велестову:
“Још једном се из дубине срца захваљујемо Високопреосвештеном Митрополиту Јоаникију и свима вама који сте присуством и дјелом увеличали нашу и вашу свечаност, што ће остати за вијек вијека. Са посебним пијететом и љубављу захваљујемо се блаженопочившем Митрополиту Амфилохију који освешта темеље овога храма, као и свима онима који су допринијели изградњи ове Божије куће.”
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави коју су припремили домаћини.
