Type Here to Get Search Results !

Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Господ се даје човјеку из чисте љубави


У уторак, 22. августа 2023. године у Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, стигла је чудотворна мироточива икона Пресвете Богородице ,,Умекшање злих срца”, у наставку је одслужена Света Литургија којом је предстојао протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски којем је саслуживао велики број свештенства.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се протојереј-ставрофор Гојко Перовић, служашчи свештеник при цркви Светог Ђорђа под Горицом и Архијерејски намјесник подгоричко-колашински, који се у уводном дијелу пастирског слова осврнуо на живо свједочанство сагледавања човјека не кроз призму своје огреховљености и егоизма, већ кроз призму тајне Мајке Божије кроз коју како отац Гојко наглашава можемо љепше и боље разумјети људска срца:

,,Јуче браћо и сестре дође једна сестра удата има мужа, има дјецу. Наљутила се на свог мужа, увриједио је, понизио како је то она доживјела и не може никако да му опрости. Маше папиром за развод и не само да не може да му опрости, него хоће и да га казни и каже: ,,Ево нека он замисли оче како би њему било да сам све то ја њему урадила, рекла итд”. Уз то је подвукла са три црте да неће да попусти. А онда каже: ,,Онда сам се сјетила шта бих рекла своме сину да он то уради својој жени. Потпуно ми се промијенила перспектива према кривцу! Јер сад гледам као мајка тога мрчнога човјека – мога мужа. И све му опраштам јер тачно видим муку из које то ради”. Није то мука нека специјална, посебна за тога човјека то је општа људска мука наше грешности која не стоји уписана у неким формуларима гдје пише: ,,Јеси ли грешан?” – а ти заокружиш и одговориш: ,,јесам”, него се та наша општа људска мука показује на сваком кораку нашег живота”.

,,Када је дакле та сестра погледала свога мужа из перспективе мајке која гледа дијете, видјела је само оно добро, не оно добро што је она родила, него оно што је Бог дао у човјеку, у свакоме од нас. Зато браћо и сестре, у тајни Мајке Божије ми љепше и боље разумијемо шта су то зла људска срца”. – бесједио је он.

У даљем обраћању прота Гојко је подвукао да су срца свих нас често немоћна људска срца са небројеним слабостима али и великим потенцијалом и да то најбоље разумије управо Пресвета Богородица која је у својој утроби носила истовремено и човјека и Бога:

,,Зла људска срца нису нека чудовишта, зли људи нису тамо неки људи у маниру: ја навијам за Звезду, а они навијају за Партизан, овај је за Србију, онај за Црну Гору, онај воли кошарку, овај воли фудбал, ови су за Владу, они су против Владе, не! То смо сви ми, зла људска срца то су немоћна људска срца, дјетиња људска срца и ко ће то боље да разумије него Она која је у својој утроби носила човјека и Бога истовремено?”

Он је акцентовао да сваки човјек ма колико био грешан, ограничен, спутан и никакав, јесте истовремено створен и рођен за вјечност, што је само по себи тајна коју најумнији људи људске историје и садашњости нису могли објаснити и докучити, али у лику Пресвете Богородице јасно се види да она није ту тајну објаснила, већ је родила:

,,Сва философија људска, сва људска цивилизација најмудрији људи укључујучи и Његоша трудили су се да опишу и да разумију како  је то човјек толико баш ограничен, спутан и никакав, а како је то истовремено човјек створен и рођен за вјечност. Мајка Божија је ту истину носила покрај срца, та је истина расла и развијала се покрај њеног срца, истина истовремене потпуне грешности и истовременог бескрајног живота и истовремене бескрајне љубави. Можемо да набројимо најпаметније људе у историји човјечанства и не можемо да покажемо прстом ни на једнога који је ту тајну објаснио, а многи од њих су мудре и дубоке ствари рекли. Међутим, Пресвета Богородица није ту тајну објаснила, она је ту тајну родила!”.

Прота Гојко је образложио да заправо злих људских срца и нема, будући да су срца људска рођена за љубав и за живот и да на заједници и заједништву треба давати акценат јер заједништво укида самодовољност како нас такође подучава и Пресвета Богородица својим примјером:

,,Ми не прослављамо Преславну Владичицу Богородицу као некога надчовјека, као ванземаљца, већ као једну од нас, као нашу сестру која показује да је човјеку грешноме, а то значи да је мени и теби дато и да разумијемо и да носимо и да родимо ту истину вјечнога живота и потпуне грешности. Она таква зна да су зла људска срца у ствари срца наше дјеце, срца нас самих, па кад то кажемо знамо да ту заправо нема злих срца, то су Божија срца, рођена за љубав и за живот. То што се не разумијемо, е па не разумијемо ни сами себе. Али како налазимо разлога да ипак сами објаснимо своје грешности тако нас Мајка Божија и њена чудотворна икона учи да гледамо и на друге људе”.

У другом дијелу пастирског слова прота Гојко је појаснио да је управо врхунац Божије службе спасења био у заједништву, када је све своје ученике окупио за Тајном Вечером што и јесте икона Свете Литургије којом и почиње сваки истински сабор:

,,Зашто смо овај сабор започели Светом Литургијом? Зато што ћемо браћо и сестре сад ако Бог да на овој Литургији да се причестимо Даровима васкрслога Господа. Има једно застрањење у нашој духовности које се развило међу нас ових дана и ових година по коме ја кад идем на Литургију не видим ништа више од тога него како се ја припремам за Свету Литургију, које молитве ја читам, гдје ја стојим, како ја прилазим, ја сам се причестио, ја идем да читам кући молитве послије причешћа, дакле ја, ја, ја и ја. На светој литургији нема тога, него ми, множина, кажемо Пресвете Богородице моли Бога за нас, Господ јесте сигурно понаособ разговарао сам апостолима, али је врхунац Божије службе спасења је био кад их је све окупио заједно за столом”.

Он је напослијетку повукао паралелу са ученицима Христовим и сваким од нас понаособ у огледалу нашег личног односа и живота кроз Литургију и Дарове, бивајући често несавршени, грешни, непостојани и незахвални, али како отац Гојко подсјећа, Господ се не даје због нечијих посебних заслуга, већ управо супротно – Господ се даје човјеку из чисте љубави:

,,А како су отишли апостоли са те заједничке трпезе? Један је издао, други се одрекао, овај се разбјежао, онај не вјерује док не види, дакле, немојте мислити да ћемо ми крилати изаћи послије причешћа са ове Свете Литургије. И немојмо мислити да причешћем задобијамо неку нашу личну изврсност. Кад се причестите браћо и сестре погледајте око себе, и ти други су се причестили истом том светињом, сви ови што стоје поред мене примили су исту ту светињу због које сам ја читао молитве, исповиједао се, постио, припремао, дакле та светиња се даје џабе, не даје се за паре, не тргује се са њом – Бог је даје из чисте љубави – незаслужено не само мени, него и свима другима”.

,,На зла људска срца треба гледати као на своје сопствено срце, једино тако молитва пред овом иконом има смисла, јер то је молитва пред иконом оне жене која је на свакога човјека гледала као на своје дијете јер је родила Богочовјека!” – поручио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Након одслужене Свете Литургије свима сабраним обратио се старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, протојереј Никола Пејовић који је нагласио да ниједна личност у историји наше Цркве и на земаљском шару није узвишенија и тако величанствена као што је то Пресвета Богородица и да је у ове припремне дане за велики празник Успења Пресвете Богородице велики благослов да црквену заједницу у Подогорици походи ова чудотворна икона Пресвете Богомајке:

,,Ниједна личност у историји наше Цркве и на земаљском шару није узвишенија и тако величанствена као што је то Пресвета Богородица. многе су иконе Пресвете Богородице чудотворне, а ми смо имали ту радост и благослов да је и ова наша икона која се налази у Храму пред почетак Страсне седмице мироточила из ока и миро је текло све до Васкршњег понедјељка. Ево ових дана када се и постом припремамо да прославимо празник Успења Пресвете Богородице, походи нас чудотворна мироточива икона ,,Умекшање злих срдаца”.

Прота Никола је закључио да није случајно да баш ова икона долази међу нас у вријеме када смо се поприлично охладили и отуђили једни од других, а самим тим и од живога Бога:

,,Није случајно да она долази код нас и међу нас и у ово вријеме, јер очигледно да треба да омекшају наша срца, да смо се поприлично охладили и отуђили једни од других и од живога Бога, јер не можемо вољети Бога ако не волимо једни друге”.

Он је подсјетио да је у данашње вријеме присутно много неслоге, свађа, нетртпељивости, неразумијевања међу ближњима и да нас ова чудотворна икона Пресвете Богородице подсјећа и опомиње да не можемо без чистога и смиренога срца видјети Бога, и да не можемо на истински начин љубити Бога ако не љубимо ближње:

,,Много је неслоге, свађа, нетртпељивости, неразумијевања међу ближњима, много је болести и патњи, све више развода нажалост међу супружницима, зато није случајно што нас је ова икона походила јер нас подсјећа да не можемо без чистога и смиренога срца видјети Бога, не можемо на истински начин љубити Бога, нити можемо бити на истински и прави начин сљедбеници Христа Бога нашега”.

Он је напослијетку изразио велику благодарност свим свештеницима, сестрама монахињама коју су својим доласком и учешћем учинили дочек иконе и Свету Литургију величанственим, али и свима присутнима, међу којима је издвојио господина Сергеја Фомина и његову породицу у којој се пројавила ова чудотоврна икона и који су својом љубављу и својом жртвом учинили да се њена милост и љубав излију на све стране свијета. Прота Никола је такође заблагодарио и нашем прослављеном кошаркашу и добротвору Николи Миротићу са његовом супругом Нином који су учинили да се својом љубављу, иницијативом и организацијом донесе из Русије ова чудотворна икона.


Извор: Митрополија црногорско-приморска