Људска савест се најтеже лечи, каже игуман чувеног Рилског манастира у Бугарској. Епископ адријанопољски Евлогије проповедао је у уторак, 3. августа 2023. о духовном исцељењу и улози Богородице и Животворног крста током чина водоосвећења, јавља Добротољубје, позивајући се на Бугарску телеграфску агенцију.
Монаси манастира, који је основао велики подвижник 9-10. века Свети Јован Рилски, износе своју чудотворну икону Богородице из храма Рођења Пресвете Богородице два пута годишње, на Светли петак и 1. августа, када се празнују Мученици Макавеји и Изношење Часног Крста по новом календару.
Говорећи о потреби лечења, епископ Евлоги је рекао: „Болести се могу лечити — понекад лакше, понекад теже, али је људску савест најтеже излечити, посебно када дубоко спава у нашим душама и срцима. Али имамо Бога и Његове свете да нам помогну:
Зато се данас молимо да Бог и Пресвета Богородица пробуде савест сваког човека, да свако од нас живи по Христовој науци и по Христовим заповестима, које су услов за живот вечни.
Помолимо се пречасном Животворном Крсту, Пресветој Богородици и свима светима да нам дају снаге да не заспимо ноћу нечисте и немирне савести и да се ујутру пробудимо са намером, жељом и тежњом да живимо поштено и часно.“
Водоосвећењу је присуствовао и о. Јован, игуман манастира Руен, у близини родне куће Светог Јована Рилског, и гостујуће монаштво и свештенство и верни народ.
* * *
Манастирска икона Пресвете Богородице окружена је честицама моштију 32 светитеља: светог Лазара, свете Марије Магдалине, светих апостола и јеванђелиста Матеја и Луке, светог апостола Андреја, протомученика и архиђакона Стефана, пророка Данила, светог Константина Великог, великомученика Пантелејмона, светог Атанасија Великог, светог Григорија Великог, свете мученице Ирине и др.
По предању, икону је 1173. године поклонио византијски цар Мануел I Комнин, кога је свети Јован Рилски чудесно исцелио.
Цар је био оболео од болести руку и изводећи војне операције у околини града Сардике, данашње Софије, поклонио се и помолио се пред моштима светог Јована Рилског, које су се налазиле у ротонди Светог Ђорђа у граду. Његове руке свештеници су помазали уљем из једног од светитељевих кандила и биле су исцељене. У знак захвалности, цар је лично оставио икону, која је до тог тренутка увек била уз њега током његових војних похода, јер је његов завет био да ће увек пратити светитељеве мошти где год да се налазе. Тако је икона најпре завршила у Великом Трнову, а потом у Рилском манастиру.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
