„Најпоноснији сам ако сам све своје дужности и послушања обављао за добробит Цркве Христове“, протојереј-ставрофор Живојин Петровић.
Овог Лета Господњег, тачније 17. јуна 2023. године, навршило се 50 година свештеничке службе проте Живојина Петровића, који је током свог богатог пастирског рада био парох царински, доњоцрниљевски и ваљевски, духовник Кола српских сестара, али и благајник ЕУО Епархије ваљевске. За свој пожртвован рад и делање на Њиви Господњој, одликован је највишим признањем Епархије ваљевске – Орденом Светог Владике Николаја који му је уручио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије 01. августа 2021. године.
Отац Живојин је рођен 10. августа 1950. године у Голочелу, општина Коцељева, у побожној и честитој породици, одувек приврженој цркви, тако да се у њему још у најранијем детињству јавила жеља да постане свештеник. Богословију је уписао 1966, а завршио 1971. године и тај период памти као време ненаклоњено цркви и време када је због свог избора слушао увреде и ниподаштавања од других људи. По завршетку Богословије Светог Саве у Београду, одслужио је војску, а потом се оженио Оливером, са којом има двоје деце, сина и кћерку, од којих има троје унучади.
Рукоположен је у чин ђакона 17. јуна 1973. године у тадашњој парохијској цркви посвећеној Рођењу Светог Јована Крститеља и Претече Господњег у Јовањи, која је данас манастир, а у презвитерски чин, руком почившег Епископа шабачко-ваљевског Јована, у Храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву 18. јуна исте године. Упућен је потом на праксу у манастир Каону, а затим је распоређен на царинску парохију у Пецкој, где је провео 10 година. Ту је завршио Парохијски дом цркве у Пецкој, док је у цркви-брвнари у Скадру, био задужен за реновирање темеља, пода цркве, постављање нове шиндре, али и изградњу новог Црквеног дома. Наредних 12 година био је парох доњоцрниљевски, чијој је парохији припадало и његово село, тако да је имао част да служи и у свом месту. У том периоду је био задужен за изградњу новог Парохијскиг дома, нове капеле, као и фрескописање цркве.
Од 1995. до 2013, односно до пензионисања, био је парох Друге ваљевске парохије. Духовно је водио Коло српских сестара седам година, а 2006. поновним васпостављањем Епархије ваљевске, поред парохијске, добија и послушање благајника ЕУО Епархије ваљевске и на тој дужности остаје 15 година, тачније до 30. августа 2021. године. Веома је благодаран Богу што су извештаји о финасијском пословању Епархије ваљевске најбоље оцењивани у Патријаршији Српској и у Светом Архијерејском Синоду СПЦ. За свој предан и марљив рад добио је Орден Светог Владике Николаја, који је благословио почивши Владика Милутин, али пошто се он упокојио изненада, жељу Владике Милутина испунио је Епископ Исихије 01. августа 2021. године у Саборном Храму Ваљева, на празник Преподобне мати Евгеније, славе Кола српских сестара, чији је духовник једно време био и отац Живојин.
У презвитерски чин га је, дакле, рукоположио почивши Епископ шабачко-ваљевски Јован, за чије време је стекао и звање протонамесника, док га је у протопрезвитерски чин и правом ношења напрсног крста одликовао почивши Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије. Све што је урадио, каже отац Живојин, не би могао да уради без парохијана, они су носиоци сваког рада и сваки свој успех приписује њима. Највише га је радовало да служи у пуној цркви и у својим проповедима је поучавао вернике да долазе редовно на богослужења, да се исповедају и причешћују, да живе у миру, слози и љубави међу собом, да праштају једни другима, а млађима препоручује да испуне Христову заповест: „Рађајте се и множите…“.
Разговор са протом Живојином о његових првих 50 година свештеничке службе за радио „Источник“:
Марина Марић
Извор: Епархија ваљевска
