Протојереји Никола Пејовић и Ђорђе Стојисављевић за РТС: Долазак Патријарха свједочи да Црква наставља духовну и просветни мисију Светог Саве
“Храм Христовог васкрсења је почео са градњом 1993. године у вријеме велике економске кризе и тадашњег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија сви су питали како у немаштини када људи готово немају хљеба да једу, да се гради један велики, велелепни храм. Он је тада рекао да се храм управо због тога и гради, да бисмо имали земаљског хљеба, потребно је да се вратимо Хљебу небеском, јер је Подгорица била једини престони град који није имао свој саборни храм”, казао је протојереј Никола Пејовић, старешина Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, гостујући у Јутарњем програму РТС.
О три велика догађаја која ће се 14. и 15. октобра одржати у Подгорици – 10 година од освећења Саборног храма, дочек моштију Светог Спиридона и освећење камена темељца цркве Светога Саве, као и темеља Православне гимназије “Свети Сава”, чија изградња је почела у подгоричком насељу Стари аеродром, јутрос су за РТС говорили протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског и протојереј Никола Пејовић, старешина Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.
Отац Никола је говорећи о важности овог храма у претходних 10 година, нагласио да све што је у вези са њим има велики значај, почевши од простора који је одабран за изградњу храма: “Мјесто гдје је храм саграђен, по повељама Стефана Првовјенчаног, краља Милутина и цара Душана, припадало је метоху манастира Хиландара и на тај начин Храм Христовог васкрсења се, преко Хиландара, везује за родоначелника светородне лозе Немањића – Светог Симеона Мироточивог који је управо у Подгорици и рођен.”
Говорећи о љепота овога храма, истакао је да се она огледа и у томе што је у његовој градњи учествовао сваки грађанин кроз различите кампање, као на примјер “Евро за храм”, тако да је свако, и ко је имао мало и ко је имао више, могао да се угради у храм.
“У ових 10 година храм је постао не само духовно средиште, будући да се у њему свакога дана служи Света литургија, него и централно мјесто окупљања у свим значајним и великим догађајима у којима се наш народ сабирао. Дакле, он је већ препознат као средиште духовног и културног живота православних вјерника у Подгорици и у Црној Гори”, подсјетио је прота Никола.
Протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, казао је да је у овом тренутку од великог значаја посјета Његове светости Патријарха српског г. Порфирија Црној Гори, као и његово учешће у обиљежавању овог јубилеја – 10 година од освећења: “Десетогодишњица је повод, а разлог је, између осталога, утемељење Храма Светог Саве и Православне гимназије, који треба истовремено да расту на славу Божију. Али истовремено и на утврђење нашега народа и свакога човјека добре воље који припада Светосавској православној цркви, јер на тај начин посјета Патријархова показује да смо ми на трагу Светог Саве, да нас Свети Сава чува у оквирима Јеванђеља, јеванђелске правде, истине и слободе и да у том контексту ми уствари, себе изграђујући, препознајемо вриједност слободе и за сваког другог човјека.”
Саборни храм ће у оквиру обиљежавања јубилеја походити мошти Светог Спиридона, једног од највећег и најпоштованијег светитеља у православном свијету, које ће са са Крфа донијети Високопросвећени Митрополит крфски господин Нектарије.
“Посјета Светог Спиридона и Митрополита Нектарија за нас је велики благослов и има велики значај јер је то предукус оне духовне радости и подсјећање на велико страдање нашег народа и Српске војске у Првом свјетском рату. Иначе, култ Светог Спиридона је изузетно распрострањен на простору данашње Црне Горе, имамо храмове који су њему посвећени”, казао је о. Никола, додавши да мошти Светог Спиридона стижу сјутра, 13. октобра, и биће на Цетињу, 14. октобра у 18 часова биће уприличен свечани дочек деснице Светог Спиридона Тримитундског Чудотворца у Саборном храму у Подгорици, гдје ће остати до недјеље вече када одлазе за Никшић, а онда у Херцег Нови (Храм Светог Спиридона у Ђеновићима), затим у Котор.
Прота Ђорђе Стојисављевић је у контексту освећења камен темељца цркве Светога Саве, као и темеља Православне гимназије “Свети Сава”, казао да је за нас Србе Свети Сава икона и темељ просвјете у нашем народу те да са тим у вези није случајно да је ова гимназија добила име Светог Саве, као и да Свети Спиридон према овоземаљски мерилима није имао образовање, али да је у духовном смислу био изузетно образован и васпитан, изградио је свој образ у контексту Јеванђеља.
“И у том смислу, он нам је показао да је жив и послије своје смрти и дјелатан и зато га и дозивамо да посјети Црну Гору. И сваки православни хришћанин који је чуо за његову личност, жели да оде да се непосредно сретне са њим. Сигуран сам да и Свети Сава у његовом лику и дјелу, имао укријепљење да слиједи јеванђелско васпитање у сопственом животу и да то послије подигне на виши ниво кроз образовање, да понуди свакоме припаднику рода свога и рода свога оца Немање, који је поникао управо на ријеци Рибници у граду који ће посјетити Патријарх за предстојеће викенд”, закључио је о. Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског,
У суботу и недјељу 14. и 15. октобра Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици прославиће 10 година од освећења.
Свечани дочек Његове светости Патријарха српског Порфирија и деснице Светог Спиридона Тримитундског Чудотворца биће уприличен у суботу 14. октобра у 18 часова.
У недјељу 15. октобра у 9 часова биће служена Патријарашка Литургија којом ће началствовати Његова светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење више архијереја Српске цркве, као и Митрополита Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарија. Истог дана у 13 часова, Патријарх Порфирије и Митрополит Јоаникије освештаће камен темељац цркве Светога Саве, као и темеље Православне гимназије “Свети Сава” у подгоричком насељу Стари аеродром. У 19 часова Патријарх Порфирије ће посјетити Цркву Светог Ђорђа под Горицом, најстарије богослужбено мјесто у Подгорици, у којој је по предању Свету тајну крштења примио Свети Симеон Мироточиви.
Свечана духовна академија поводом 10 година од освећења Саборног храма биће одржана у 20 часова на платоу испред Саборног храма. Бесједу ће произнијети архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара.
