Type Here to Get Search Results !

Предавање протопрезвитера Александра Јевтића: Анксиозност и бриге – духовни приступ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, а у организацији Црквене општине Свете Тројице у Краљеву, 24. октобра у 19 часова одржано је предавање на тему: „Анксиозност и бриге – духовни приступ“. О теми је говорио протојереј Александар Р. Јевтић.

На почетку предавања отац Александар присутнима је приближио  термин «анксиозност», који изражава низ проблема духовне природе, као што су: страх, стрепња, зебња, итд. Он је истакао да, на пример, постоје позитивни и негативни аспекти страха. Анксиозност управо представља негативни аспект, а то је пренаглашени страх и бриге. Он је навео да постоји више врста анксиозности: генерални поремећај, социјална анксиозност, паника, фобије, опсесивно-компулзивни поремећај, као и разне соматизације (утицаји на тело). Такође, наглашено је да су велики проблеми са којима се савремени човек суочава амбициозност, тежња за успехом, преоптерећеност обавезама, песимизам, егоизам, а који се могу довести у везу са анксиозношћу.

Отац Александар је током предавања навео мисли знаменитих отаца Цркве који говоре о духовним проблемима, али је такође навео примере савремених стручњака из области психологије и психијатрије. Од нарочите важности била су сведочанства оца Александра из пастирске праксе, која недвосмислено говоре да је анксиозност заиста горући проблем, али и да Црква на њега заиста има одговор у свом богатом духовном Предању.

У свом излагању, отац Александар је истакао да је најважније да поред стручне помоћи лекара, особе са проблемом анксиозности треба да активно учествују у богослужбеном животу Цркве, да се исповедају, да учествују у Светој Литургији, да се труде да живе врлинским животом – изнад свега да човек треба да бди над собом и буде трезвен. Молитва, посебно умносрдачна, представља велику помоћ у борби са анксиозношћу. Техника дисања које су препоручивали Свети исихасти током молитве, подудара се са резултатима о којима говоре савремена медицина и различите електро и дигиталне технологије. Активација парасимпатичког дела аутономног нервног система, положај тзв. “шупљине дијафрагме“ тиме нису ништа ново за теологију.  Ипак, жалосно је и забрињавајуће да готово сви водећи стручњаци из области психијатрије, психотерапије и психологије у својим текстовима и терапијама препоручују технике источњачке медитације и јоге, а не духовност Православља. То је велики задатак пред нама – да са умносрдачном молитвом упознамо ширу јавност. Вера је од суштинског значаја, јер се истинском вером превазилази сваки страх, док се љубављу изгони сваки (негативни) страх и од Бога и од ближњих. У прилог томе предавач је навео и пригодна места из Старог и Новог Завета.

Предавање је завршено речима Светог апостола Павла из Посланице Филипљанима: „Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу“ (Фил. 4. 6-7). Уследила су веома квалитетна питања публике, што још једном сведочи о важности теме и интересовању за њу.


Извор: Епархија жичка