Поздравно слово Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, после свете архијерејске Литургије у подгоричком Саборном храму Васкрсења Христова, 15. октобра 2023. године.
Ваша светости,
Ваша високопреосвештенства,
Ваша преосвештенства,
Часни оци,
Драга браћо и сестре,
Тридесет је година од освећења камена темељца и десет година од освећења овога светога храма. Када славимо јубилеј, обично се сјећамо и неких догађаја из прошлости, не зато да бисмо отишли у прошлост, као што нам често говоре, него да бисмо сагледали боље Божји промисао који дјелује у историји, да бисмо боље разумјели живот Цркве и да бисмо нашли лакше смисао живота и свега онога што у животу чинимо и радимо.
Блаженопочивши Митрополит Амфилохије је био главни иницијатор да Подгорица врати своје старо име, а да се више не зове Титоград. И то је прошло: донесене су одређене одлуке. Али, да би се Подгорица заиста вратила себи, видио је блаженопочивши Митрополит да треба учинити нешто значајно и дошао је на идеју да подиже у Подгорици храм Васкрсења Христовога. Наравно, имао је подршку цијеле Цркве, посебно светопочившег Патријарха српскога, Вашега претходника Павла., који је овдје, заједно са васељенским Патријархом и са нашим Митрополитом освештао камен темељац.
И хвала Богу, трудом огромним, бригом и молитвом, и улагањем свега што је имао, Митрополит је заједно са оцем Драганом Митровићем, са осталим мудрим градитељима и умјетницима, а посебно уз помоћ великих добротвора, успио у тој великој замисли и намјери. И овдје је окупио на освећењу овога храма тројицу патријараха и више предстојатеља светих Божјих Цркава, представнике свих Православних цркава. То је био велики догађај када је свима било јасно да се Подгорица вратила сама себи и да се Црна Гора враћа самој себи. Само што то многи нијесу добро разумјели, али се надам да данас сви то разумију – да се Црна Гора враћа самој себи, Светом Јовану Владимиру, Светом Стефану Немањи и Светоме Сави!
Зато ћете, Ваша светости, данас у наставку ове службе – да Вас још мало заморимо, али ко ће Вас заморити кад Вам Бог даје снаге и кад Вас покреће братска љубав – да освештате темеље новога храма Светога Саве у Подгорици, великога, нешто мањег од овога, али ће исто бити велики храм, и да освештате темеље православне гимназије. Много Вам хвала, Ваша светости, што сте нас обрадовали вашим доласком, што сте дошли својим епископима, своме свештенству и своме богољубивоме народу да подијелите с њима ову велику радост и да поздравите ове велике свечаности.
Поводом Вашег доласка жељели смо да Вам уручимо један скромни дар – патријарашки жезал са грбом Црнојевића, ктитора Манастира цетињскога, столице Митрополита црногорско-приморских и патријарашке инсигније. Чуо сам да су лијепе, а радио их је блаженопочивши Митрополит Амфилохије.
И још да се подсјетимо да сте били на освећењу овог храма – данас сте као Српски патријарх на овој свечаности да продужите континуитет добрих дјела и да продужите да началствујете. Нека Вас Бог укрепљује у свакоме добру!
Посебно ми је драго, драга браћо и сестре, да поздравим још једном Високопреосвећенога Митрополита Крфа, Паксона и Дијапонтијских острва, нашега возљубљенога брата у Христу господина Нектарија, који нас је такође обрадовао својим доласком и својом братском љубављу према нама и донио нам велики благослов и неисказану радост својим доласком, а посебно што нам је донио десницу Светога Спиридона Тримитунског Чудотворца пуну исцјељења и Божјега благослова за све оне који јој са љубављу приступају.
И овај његов долазак подсјећа нас на заједничку историју и на изузетно важне духовне везе између грчког и српског народа још од Светих Кирила и Методија па до дана данашњега. Али, нарочито истичемо то да нас је са грчким народом, а посебно са острвом Крфом и Видом, и са Светим Спиридоном сјединила Плава гробница. Као што је Христова гробница, Христов гроб живоносни објединио све народе хришћанске, тако је Плава гробница засвагда објединила у љубави и истој вјери грчки и српски народ.
Ваше високопреосвештенство, добро нам дошли! Много Вам благодаримо на Вашој љубави!
