Из штампе је изашао 70. азбучни том Православне енциклопедије. Нови том наставља објављивање чланака који почињу на слово „У“. Отвара се чланком о Угрешком Николајевском мушком манастиру, чије се оснивање традиционално везује за Куликовску битку. Блаженом кнезу Димитрију Донском јавила се икона светог Николаја Чудотворца, а у повратку је кнез наредио да се на овом месту подигне манастир. 70. том завршава се чланком о мученицима Фаусту, Евиласију и Максиму, који су пострадали под царем Максимилијаном Херкулијом. Девојка Фауста је успела да преобрати у хришћанство двоје царевих поверљивих лица и претрпела је многа мучења.
70. том обухватао је низ биографских чланака. Од посебне пажње (по азбучном реду) су материјали о Узуарду, монаху бенедиктинске опатије Сен Жермен де Пре, црквеном писцу и агиографу; Џон Виклиф, истакнути енглески теолог и философ који је активно утицао на идеологију боемског хусизма и реформације уопште; Вилијам Вилберфорс, англикански светац и истакнути борац против ропства. Вилберфорс је подржао реформу затвора и законе за ограничавање употребе смртне казне и смртне казне, и постао је један од оснивача Друштва за превенцију окрутности према животињама; Ултан, један од првих ирских агиографа; свештеномученик, апостол од 70 Урван; немачки реформатски теолог, један од оснивача протестантске схоластике, Урсин.
Чланци о осам папа по имену Урбан важни су за разумевање историје хришћанства у западној Европи. Том садржи чланке о Урбану II, чије се делатности везују за почетак историје крсташких ратова, и Урбану III, који је, према легенди, умро пошто је сазнао да су хришћани изгубили Јерусалим 1187. г. Понтификат последње папе са овим именом (Урбан VIII) доводи нас у XVII век. Свеска је обухватила и грађу о антипапи Урсину (IV век). Тему римокатолицизма наставља обимна грађа о урсулинкама.
Важни материјали су о Успенском саборном храму у Владимиру, главном храму Владимиро-Суздаљске кнежевине, као и о Успенском саборном храму Московског Кремља, главном саборном храму Предстојатеља Руске православне цркве у XIV-XVII веку; црква Успења у Волотову, споменик архитектуре и уметности, позната по ансамблу фресака.
Том садржи детаљан чланак о Републици Узбекистан, која има 35,3 милиона становника. Читалац ће моћи да сазна детаљне информације о историји, етничком саставу и верској компоненти менталитета становника Узбекистана. Друга земља о којој том енциклопедије садржи обиман материјал јесте Уругвај.
Један од главних чланака у 70. тому је материјал о Украјини. У њему се детаљно разматра питање религијских организација и верописповести у земљи, пре свега православних. Истражује се историја Украјине у 20. веку, као и у совјетском и постсовјетском периоду. Затим следе чланци о Украјинској аутокефалној православној цркви, неканонској црквеној структури популарној у иностранству; Украјинској гркокатоличкој цркви, наследници Русинске унијатске цркве, која врши богослужења по византијском обреду. Дат је преглед деловања монашких заједница грчких унијата, посебно василијана и студита.
Тема унијатизма је такође изложена у детаљном чланку о „унијатском поновном сједињењу“ са Руском православном црквом у 18-20. веку. У чланку су детаљно описани друштвени и црквени покрети и поступци државних органа у вези са преласком католика источног обреда у православље. У чланку „Црквена унија“ дате су опште дефиниције овог феномена, који представља договор између две хришћанске Цркве, по коме се једна од њих придружује другој, чувајући литургијске и дисциплинске карактеристике. Историчарима Цркве биће важно да се упознају са материјалом о Ужгородској унији, одлуци епархијског сабора православног свештенства Мукачевске епархије 1646. године о сједињењу са Римокатоличком црквом.
Том садржи чланак о Украјинској православној цркви Цариградске патријаршије, чији је организатор и руководилац бивши митрополит кијевски и све Украјине Филарет (Денисенко). Наводи се да је тренутно, након стварања ПЦУ ЦП, ова организација све више маргинализована.
Украјинску тему наставља и чланак о украјинском егзархату, који је обухватио 1921-1990. епархије Руске православне цркве у саставу Украјинске ССР. Њена историја почиње у јулу 1918. године, када је у Кијеву одржан Свеукрајински сабор православне цркве, који је усвојио пројект Статута о црквеној управи у Украјини.
Од посебног значаја је чланак о Украјинској православној цркви Московске патријаршије, основаној 31. јануара 1990. године, уместо постојећег 1921-1990. Украјинског егзархата Руске православне цркве. У децембру 2022. ова Црква је имала 53 епархије, 12.148 парохија, а Цркви су припадала 262 манастира.
Важан је чланак о Удмуртији, субјекту Руске Федерације који је део Волшког федералног округа. Порекло етнонима "Удмурт" и даље изгледа мистериозно. У формирању ове етничке групе активно су учествовала иранска, угарска, турска и словенска племена. У древним временима, Удмурти су се бавили сечом дрвета, скупљањем смоле, припремом дрвеног угља и обрадом дрвета. Данас су Удмурти други највећи угрофински народ у Русији после Мордоваца. Посебни чланак говори о недавно формираној Удмуртској митрополији, која се састоји од три епархије.
Том садржи чланак о Уљановској области, субјекту Руске Федерације у оквиру Волшког федералног округа. Његова историја, верска разноликост, црквена архитектура и уметничко наслеђе су детаљно обрађени.
70. том обухвата материјале о Улан-Удеској епархији, основаној 2009. године издвајањем из Читинске епархије; Уманска епархија Украјинске православне цркве; Умански викаријат Кијевске епархије, који је постојао од 1874. године; Унгенска епархија Молдавске православне цркве; Уразов викаријат Вороњешке епархије; Уралска епархија; Уралски викаријат Самарске епархије; Уржумска епархија; Урјупинска епархија; Усмански викаријат Липечке епархије; Негро-Влашка митрополија, православна црква која је постојала на територији Влашке кнежевине (мај 1359 – децембар 1864). Последњи чланак ће бити од помоћи свима који се занимају за историју Румуније.
Поред ове групе чланака налазе се материјали о „Управи послова Московске патријаршије“, административном одељењу Московске патријаршије (МП), који делује као синодална установа.
Један број материјала посвећен је општој и националној историји, као и религији. Ту спада чланак о унитаристима, члановима религијског покрета који је настао у 17. веку. и коначно формиран у другој половини 18. века. на основу учења социнијана. Читаоце ће занимати чланак о арханђелу Уријелу.
Читаоци се подстичу да читају чланке о „прању ногу“, паралитургијском чину Великог четвртка, током које се ноге перу водом; велики хришћански празник Усековање главе Јована Крститеља; Успеније Пресвете Богородице, крај овоземаљског живота и успење Пресвете Богородице на небо (овај чланак је један од одређујућих у свесци).
Том садржи чланке о многим манастирима, посебно о Ужгородском манастиру Васкрсења, Уљановском мушки манастиру Стефанов Тројице (Сиктивкарска епархија), Унгенском манастиру светог Георгија, Унгенском манастиру у част иконе Богородице „Угаси тугу моје ”; затим: Уралски Покровски женски манастир (Уралска епархија), Усолски женски Преображенски манастир (Епархија Соликамска), Успенски Аалански мушки манастир (Владикавкаска епархија), мушки манастир Успење Високовски (Городечка епархија), Успенски Гремјачевски женски манастир (Калушка епархија), Успенски женски манастир (Бердјанска епархија), Успенски женски манастир (Епархија белцка) итд.
Пажњу историчара Римокатоличке цркве привући ће чланак о ултрамонтанизму, правцу у католичанству, чији су представници бранили примат папе над секуларним владарима и залагали се за строгу потчињавање Риму за управљање Католичком црквом.
Историчари уметности и студенти биће заинтересовани да прочитају чланак „Умиленије “. Овај термин је настао у руској култури као дефиниција иконографског типа у коме су Богородица и дете Христос изображени са лицима припијеним једно уз друго.
Свеска садржи чланке о таквим иконама као што је „Умиленије“, чудотворно изображење које је припадало св. Серафиму Саровском, који га је назвао „Радост свих радости“; „Умекшавање зла срца“, представа је заснована на речима Симеона Примопримца, произнесеним за време Ваведења Господњег, у руској традицији дошло је до спајања типа „Умекшавање злих срца“ са европском верзијом композиције „Пиета“.
Философске теме су представљене чланком о универзалијама, општим појмовима који означавају све оно што „може бити засновано на појединачним стварима“.Тему наставља чланак о „универзалистима“, присталицама учења о могућности свеоппштег спасења.
Исламску тему представља чланак о Умету, верској заједници у исламу. Тема ведских текстова и хиндуизма представљена је материјалом о Упанишадама, који је пропраћен чланком о „упаји“ који је повезан са опитом духовног буђења Сидарте Гаутаме.
Традиционално, чланке у „Православној енциклопедији“ прати обиман илустративни материјал: мапе у боји и многобројне фотографске репродукције портрета, дела црквене уметности.
За наш портал превод са руског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Рatriarchia.ru
