Јерусалимска патријаршија је у среду, 24. јануара 2024. године, прославила помен светог оца нашег Теодосија Великог у њиме основаном и по њему названом светом манастиру у Јудејској пустињи, неколико километара од Витлејема и манастира Светог Саве Освећеног.
Свети Теодосије је дошао из своје родне Могарисе у Кападокији у Свету земљу 451. године. У почетку се подвизавао у близини јерусалимског манастира у Икелији, а касније време проводио у крајњој самоћи у пустињи, у пећини у којој су мудраци провели ноћ, „враћајући се другим путем у своју земљу”. Затим је молитвом и смирењем добио просветљење од Духа Светога, тако да је мноштво монаха упутио у живот у Христу, који су га молили да овај манастир оснује као општежиће, односно као манастир у којем монаси и искушеници пребивају у испаштању и заједничком животу и послушању док се не покажу достојним за усамљенички живот у Лаври.
У овом манастиру монаси су се бавили физичким радом којим су задовољавали потребе сиромашних и убогих. Услов за улазак у манастир био је: „нико лењ да не улази“. У овом манастиру је било око 400 монаха, а овде су се подвизавали и свети Софроније и свети Модест, патријарх јерусалимски. Свети Теодосије је постављен за настојник киновијског живота, док је свети Сава Освећени постављен за настојатеља пребивања у лаври.
Са светим Савом, његовим сународником, био је присталица одлука Четвртог васељенског сабора из 451. године.
У овом манастиру, где се налази гроб светитеља, свеноћно бденије је служио патријарх јерусалимски Теофило, уз саслуживање архиепископа константинског Аристарха и севастијског Теодосија, митрополита илинопољског Јоакима, духовног оца у мнастиру Светог Саве Евдокима, архимандрити: Игњатије, Нектарије и Христодуло, свештеници из Витлејема, Беит Јале и Беит Сахура. Бденију је, због рата који у току, присуствовало само неколико верних хришћана.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthodoxtimes.com
