На штанду Канцеларије за Косово и Метохију на сајму књига у Београду представљена монографија „Дечанска ризница“ ауторке Мирјане Шакоте.
O књизи су говорили архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, ауторка Мирјана Шакота, проф. др Бранислав Тодић и г. Душан Вујичићу у име издавачке куће Платонеум.
Ново издање књиге Дечанска ризница настало је у сарадњи издавачке кућеПлатонеум из Новог Сада са братством манастира Високи Дечани. Душан Вујичић, директор Платонеума, који је прошле године објавио ново издањеСтуденичке ризнице каже да су обе Шакотине књиге о ризницама, најстаријој студеничкој и најбогатијој дечанској, постале чувари тих ризница, јер њиховом појавом нико више никада не може порећи да су предмети описани и у њима представљени део богатог духовног и културног наслеђа манастира Дечана и Студенице, Српске Православне Цркве и српског народа.
Ова богато илустрованa и савремено дизајнирана књига на 530 страна великог формата, приказује импозантне збирке икона од 14. до 19. века, крстова, путира и чаша, панагија, кандила, печата, бакрорезних плоча, пафти и појасева, тканина и везова, црквених предмета од дрвета, докумената на турском, српском и грчком језику. Посао око фотографисања и техничког уређења књиге издавачи су поверили г. Ивану Јовановићу са Православног богословског факултета у Београду.
Проф. Бранислав Тодић у уводу књиге наглашава: -Она није само антологијски избор најлепших дела из ризнице, већ потпуна обрада свега оног што је вековима слагано у Дечанима и што је време поштедело до наших дана. Књига представља студиозан, добро документован и изузетно прегледан рад о дечанској ризници, заснован на строгим научним и стручним начелима. Појава ове књиге је прворазредни догађај у нашој култури. Свакој изученој скупини у књизи претходе општа разматрања, неретко испуњена узбудљивим и потресним причама поменутим на почетку, за којима следи исцрпан каталог урађен по свим правилима савремене музеолошке праксе, са потпуном библиографијом... Био је то огроман посао, који се граничио са подвигом: сваки предмет је измерен и описан, сви су натписи на њима прочитани и разрешени, и изложена је њихова историја онолико колико је била позната. Све је то дало сјајне резултате. Највећа манастирска збирка у Србији добила је и најпотпунију и најпоузданију обраду из пера нашег најбољег стручњака.
Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава Јањић, помињући да је велики број предмета дечанске ризнице био у богослужбеној употреби и да су многе ризничке предмете направили сами монаси, изразио је посебну радост што и данашња генерација монаха, између осталог и овом књигом, следује завету Светог краља Стефана, који при крају своје оснивачке повеље манастира Дечани поручује: Потрудите се не само да се не разори или не одузме што од мога прилога и дара овоме храму, него штавише да надопуните оно што недостаје...
Ауторка Мирјана Шакота о другом издању Дечанске ризнице
Када се пре 32 године преда мном појавило прво издање Дечанске ризницеспонтано сам у одушевљењу успела да изговорим само: Ова књига је чудо!. Нисам могла да поверујем да се брдо папира и фотографија са подацима о нашој највећој и најлепшој ризници, које сам сакупљала, бележила и проучавала низ година, сложило у једну лепу и обимну књигу. Нисам могла ни да сањам да ћу једног далеког дана пред собом угледати још лепше и богатије опремљено дело, као што је ово преда мном. У блиставо белом омоту и са репродукцијама у боји одузело ми је дах. Оно што сам сада у стању да кажем то је: Велико хвала свима који су својом жељом, креативношћу и од срца успели да остваре овакво дело!. Овде, пре свега, мислим на братство манастира Дечана на челу са његовим игуманом архимандритом Савом Јањићем, а затим на издавачку кућу Платонеум из Новог Сада, већ одавно истакнутог борца за афирмацију српске културе и уметности, оличених у господи Душану Вујичићу и Ивану Јовановићу. Посебно, Министарству културе Републике Србије које је схватајући значај овог чина материјално помогло да се оно оствари. Посебну захвалност дугујем проф. др Бранку Тодићу који је својим предговором и излагањем обогатио данашњи догађај, а мене посебно задужио својим надасве стручним и за мене изузетно дирљивим текстом, чиме ми је дао наду да свој живот нисам узалуд потрошила. Сви поменути и овом приликом непоменути деjатељи на овој књизи учинили су велики подухват у правцу очувања и заштите данас веома угрожене српске културне баштине нашег Косова и Метохије.
