Велика кнегиња Олга Николајевна (1895—1918) је прво дете цара Николаја II и царице Александре Фјодоровне. Рођена је 3. новембра 1895.године.
У својим успоменама Михаил Дитерихс је овако писао о њој: „Велика Кнегиња Олга Николајевна је оличење типичне добре руске девојке која има велику душу. Њена умиљатост и дражесно мили тон обраћања остављали су утисак на окружење. Имала је право, смирено, природно и поражавајуће једноставно држање. Није волела домаћинства, волела је самоћу и књиге. Била је зрела и врло начитана; имала је талента за уметност: свирала је клавир, певала, добро цртала. У Петрограду је учила певање. Јако је била скромна и није волела никакву раскош.“ Олга је била оваплоћење хришћанске добродетељи, скромности и милосрђа.
У време Првог светског рата била је сестра милосрђа. Породица Цара је све своје време у потпуности посвећивала рањеницима и болесним војницима. Олга се трудила ничим да не открије свој високи положај. Према рањеницима је увек била пажљива и једноставна у опхођењу. У мемоарима једног од официра и бившег пацијента војне болнице у Царском Селу, С.П. Павлова, записан је разговор са кнегињом: „Једном приликом ми је Велика Кнегиња Олга испричала да Они сутра неће бити код нас у болници, јер морају да посете болницу Великог Дворца (Јекатеринински дворац) и да ће им тамо бити досадно. Са мекоћом која јој је својствена и бојажљивим осмехом Велика Кнегиња је објаснила разлог те досаде: – Тамо је све тако строго и званично. Мораш да водиш рачуна о сваком Свом кораку, јер смо Ми у центру пажње. Никада нам се тамо није допадало, и сестре су тако важне. Само код Себе, у Својој болници осећамо се добро и пријатно!“
У ноћи између 16-ог и 17-ог јула 1918.године у подруму дома Ипатијевих, она је погинула од првих метака.
У време Првог светског рата била је сестра милосрђа. Породица Цара је све своје време у потпуности посвећивала рањеницима и болесним војницима. Олга се трудила ничим да не открије свој високи положај. Према рањеницима је увек била пажљива и једноставна у опхођењу. У мемоарима једног од официра и бившег пацијента војне болнице у Царском Селу, С.П. Павлова, записан је разговор са кнегињом: „Једном приликом ми је Велика Кнегиња Олга испричала да Они сутра неће бити код нас у болници, јер морају да посете болницу Великог Дворца (Јекатеринински дворац) и да ће им тамо бити досадно. Са мекоћом која јој је својствена и бојажљивим осмехом Велика Кнегиња је објаснила разлог те досаде: – Тамо је све тако строго и званично. Мораш да водиш рачуна о сваком Свом кораку, јер смо Ми у центру пажње. Никада нам се тамо није допадало, и сестре су тако важне. Само код Себе, у Својој болници осећамо се добро и пријатно!“
У ноћи између 16-ог и 17-ог јула 1918.године у подруму дома Ипатијевих, она је погинула од првих метака.
Извор: Православије.ру
.jpg)
