Празник Благовести, дан рођења и престављења Господу Преподобног оца Јустина Ћелијског, и ове године у манастир Ћелије сабрао је мноштво свештенства и верног народа.
Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), уз саслуживање свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке, Митрополије црногорско-приморске, епархија Захумско-херцеговачке, Шабачке и Ваљевске, свештеника Чешке Православне Цркве и молитвено учешће Епископа ваљевског г. Милутина.
После богослужења преломљен је славски колач и приређена трпеза љубави.
-Свој земаљски живот отпочео је на Благовести, као Благоје у благочестивој побожној породици у граду Врању, на југу Србије, завичају Светог Прохора Пчињског. Прешавши Албанску голготу са српским јунацима, учењачки путеви га воде у царску Русију, Енглеску, Француску и Грчку. Потом, даровити богослов Благоје постаје монах Јустин, професор богословије у Битољу, писац, уредник часописа „Хришћански живот“ и оснивач Српског философског друштва. По благослову ондашњег Епископа шабачко-ваљевског Симеона, долази у манастир Ћелије 1948. године. Управо ту, крај обале Градца, у близини села Лелић, завичаја равноапостолног светитеља владике Николаја, богомудри црноризац Јустин отпочиње своју тридесет година дугу благовест, проповед и сведочење Христовог Јеванђеља, која своју земаљску кончину исписује такође на Благовести. Радовао се доласку у северне крајеве Србије, да буде близу владике Николаја, који је управо у школи манастира Ћелије стекао основно образовање. Читав земаљски живот оца Јустина био је благовест. Оставио нам је сведочанство и путоказ за наш хришћански живот, благовештењско је слово епископа др Атанасија (Јевтића), једног од најистакнутијих ученика ћелијског мудраца и молитвеника.
-Он је благовестио кроз своје проповеди и књиге, не само у ваљевском крају и српском народу, већ широм Православља. Прослављен је, дела му се преводе и читају међу свим православним народима. Хвала Богу да смо се данас окупили овде, где је он благовестио. Свака реч му је била благовест и управо на Благовести се преселио у бољи, вечни свет о коме је проповедао. Сећате његових речи, ви који сте долазили овде, честити и побожни Ваљевци. Отац Јустин је плакао због српских страдања од Метохије до Јасеновца. Свака суза српског народа га је болела. Детиња, мученичка, покајничка..., сећања су владике Атанасија на славног му учитеља, који је био и остао надахнуће младим богословима, утеха и снага свим богочежњивим душама.
-Отац Јустин веома је волео и поштовао Светог владику Николаја. Говорећи на његовом десетогодишњем парастосу у задужбини у родном му Лелићу, себе би упоредио са комарцем, док би Лелићког Златоуста називао највећим орлом у српској историји. Отац Јустин био је и лав и орао. Зато нас и данас око свог кивота окупља са свих страна, из Србије целе, земаља у окружењу, али и братских Грчке и Русије, истакао је епископ Атанасије.
Сабрање у Ћелијама завршено је агапама, које је приредило сестринство манастира. За трпезом, речи благодарја Господу, ави Јустину, епископу Атанасију и свима који су били део свечаности упутио је Епископ ваљевски г. Милутин, духовни отац верном народу Ваљевске епархије, богомспасаване молитвама владике Николаја и аве Јустина, двају духовних горостаса српског народа.
Извор: Српска Православна Црква
