Прогнан са Универзитета и без пензије, лишен људских , верских и грађанских права Отац Јустин је живео практично у заточењу у малом женском манастиру Светих Арханђела, званом Ћелије, код Ваљева, све до краја свог земног живота, 25. марта/ 7. априла 1979. године. Ни ту није остављен на миру од комунистичких власти, често је позиван на саслушања у Озну и Удбу у Ваљево, нарочито како су се појавиле у иностранству његове теолошко- философске књиге Светосавље као философија живота и Философске урвине.Више пута се дешавало да су ћелијске сестре монахиње, видећи да се Отац Јустин не враћа са саслушања, одлазиле у већим групама , на челу са игуманијом Саром и монахињама Јустином и Гликеријом, и стајале сатима ћутећи у реду пред Удбом у Ваљеву , што је власти принуђивало да Јустина ипак пусте. У време неких важнијих црквених догађаја у Београду, забрањиван му је излазак из манастира Ћелије на два-три месеца, што је практично значило његов кућни притвор.
Извор: Ава Јустин.рс
