Храм Светог Луке који се налази у ул. Кнеза Вишеслава 100 у Београду саграђен је у периоду од 1999. до 2003. године, благословом блажене успомене Патријарха српског Павла, добротом и пожртвовањем покојног г-дина Веселина Бошковића, тадашњег директора Дирекције за грађевинско земљиште града Београда и његове породице, а за време првог старешине Храма, Високопречасног протојереја-ставрофора Милана Виленице.
Са благословом Његове Светости, Храм је почео да настаје у време које је било посебно тешко у новијој историји нашег народа и нашег града, али је, самим тим, ово показало и да за Србију, Београд и наш народ има наде и да веру у сопствено васкрсење нисмо изгубили. Наиме, крст и земљиште за изградњу новог Храма освећени су једва три месеца наког окончања зверског бомбардовања Србије од стране НАТО-а, тј. 30. августа (12. септембра) 1999. године Господње.
Темеље Храма је, на Лучиндан 1999, освештао блаженопочивши Патријарх Павле, уз саслужење четрдесетак свештеника, након чега светиња постепено напредује и расте, упркос бројним неприликама какве често прате овако велике подухвате. Зато је већ идуће године Његова Светост био у прилици да одслужи своју прву Архијерејску Литургију у овом Храму у изградњи и да освешта позлаћене крстове за куполе Храма, који су након тога и постављени.
Храм је, у грађевинском смислу, завршен 2002, након чега се прешло на занатске радове, који су га учинили једним од најлепших у Београду. Тада је Храм обложен скупоценим каменом травертином, увеженим из Италије и покривен оловом, што је незабележено у Србији у новије време. Потом је Храм добио и свој глас у виду три звона, изливена у познатој ливници Гросмајер из Инсбрука, у Аустрији.
Храм је освештан 9.(22) јуна 2003. године Господње од стране Његове Светости патријарха Павла, коме је поново саслуживало четрдесетак свештеника и ђакона.
Храм је израђен у рашком стилу, уз поштовање нашег архитектонског наслеђа у домену црквеног градитељства, али уз свремен приступ. Циљ је био да Храм буде изграђен у складу са његовом богослужбеном наменом и у складу са правилима православног црквеног градитељства, али да не буде безлична копија постојећих образаца, већ израз свог времена и пројава савременог српског духа и духовности. У томе се у потпуности успело понајвише благодарећи љубави и труду г. арх. Миладина Лукића, протонеимара Храма, који је био аутор пројекта и неуморно је бдио на читавим процесом његове изградње.
Поред Храма Св. Луке, у пространој и лепо уређеној црквеној порти се налази и капела за паљење свећа, која је посвећена Светом Николају Чудотворцу Мирликијском (завршена 2007), невелики парохијски дом (изграђен 2004) и велелепна спомен чесма, задужбина породице Ђорђевић, коју су подигли 2005. године Господње, у молитвени спомен на њихову трагично настрадалу кћер Марију. Као и сам Храм и Капела и спомен чесма су обложени каменом травертином.
Иконостас је израђен такође по пројекту г. Лукића и то од сопоћанског камена, од стране г. Драгана Шуљагића, каменорезца из Ужица. Првобитне иконе на овом иконостасу су биле дело београдског иконописца Рада М. Павловића. Те иконе данас красе олтар Храма, док су на сам иконостас потом постављене иконе дело Високопреподобне мати Јефимије, игуманије Манастира Градац, која је израдила и иконе за храмовни месингани хорос. Поменути хорос је израђен и постављен 2009, по пројекту арх. Лукића, а од стране академског вајара г. Слободана Рекалића.
Радови на унутрашњем уређењу и украшавању Храма нису још довршени. Израђен је део мозаика у првој зони живописа у броду и крипти Храма (2006-2009), а њихов аутор је г. Зоран Михајловић, мозаичар из Београда, професор и директор Високе школе Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Израђен је и део живописа на сводовима олтара, брода и наоса Храма (2015), а аутори истога су наши познати живописци г. Милован Белошевић и г. др Горан Јовић, доцент на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду.
Будући да је овај Храм релативно млад, он не располаже обиљем светиња и културно-историјских старина, али чува неке од њих, које имају велику духовну вредност. Ту издвајамо честице Светих Моштију Светог Великомученика и Победоносца Георгија и Светог Преподобног Зосима Туманског, као и једну прелепу стару руску оковану икону Нерукотвореног Образа Господњег. (текст: ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић)
Остале храмове можете да погледате ОВДЕ
Извор: Радио Слово љубве
