… Наш свети старац Јустин Ћелијски је говорио: „Да се Христос није разапео и на распећу открио себе као вјечну Љубав, као Бога љубави, таквога Бога који тражи од нас љуваб, а који се сам није показао као истинска љубав, таквога Бога човјек не треба да призна.
Једини Бог који је Бог наш, Бог овога свијета, Бог неба и земље, Бог који се открива и јавља јесте управо Христос који се јавио на Голготи…
Све је у знаку, и у овој планини Божјој, у овој стијени Божјој, и у животу Светога оца Василија, и у животу Исаије који се овде подвизавао прије њега, и у животу свих оних који су овдје долазили, ево и долазе кроз вјекове, све је њихово у знаку Христа и Христовог распећа. Уосталом, не само што је ова острошка светиња у знаку Христа и Његовог распећа, него је Часни Крст уписан у људску природу.
Сјећам се из дјетињста, дошао је неки сељак прости, негдје тамо од Пожаревца, од Србије, нешто је продавао и ишао је од села до села и дошао је код мог покојног оца. Па су онда разговарали они, сјећам се тога као дијете, па га пита мој отац: „Је ли ти поштујеш Часни Крст?“ А он ће рећи „како да не поштујем Часни Крст кад је Часни Крст уписан у моје биће!“ И онда је тај човјек раширио руке, сјећам се тога као данас и опет рекао: „Зар не видиш да је у знаку Часнога Крста човјек створен, усправан, а руке његове лијева и десна, ево их уписане у људску природу то је Часни Крст!“
Не само што је уписан Часни Крст у људску природу, и човјек призван да живи у духу Часнога Крста, него је Часни Крст, a то нам свједочи и овај свети празник и данашње Свето Јеванђеље, него је Часни Крст уписан и у самога Бога.
Вертикала Часнога Крста, шта је друго него је свједочанство да је Бог са небеса из неизрециве тајне сишао на земљу, преко вертикале.
Један римокатолички Кардинал Каспер, кад смо били у једној званичној посјети у Риму, негдје око двијехиљадите године, заједно са братом, епископом бачким, онда ће он рећи, веома уман Њемац: „Ми римокатолици имамо потребу за вама православнима“. Ја му онда кажем, какву ви имате потребу, ви сте моћна организација, широм свијета раширени, имате свуда у свијету своје центре, своје цркве? Каже он, јесте, у праву си, али ви православни хришћани, хришћани Истока, ви чувате и свједочите вертикалу живота, својим свједочењем Христа распетога, Његовог Јеванђеља, својим свједочењем да је Бог сишао на земљу. То је вертикала Божјег силаска на земљу. А ми смо, каже он, и тиме говори о хришћанима Запада, ми смо у опасности да изчезнемо у хоризонтали, да се истопимо, да се поистоветимо са овим свијетом. Мудра ријеч овог прелата римског.
И ако би гледали сад мало дубље и посматрали шта се догађа са хришћанством Запада, управо видјели би да је све мање у свијести западних хришћана и западног човјечанства евроамеричког, све је мање и мање живога Бога…
У знаку Крста је људски живот, не само у природи људској, него и у дјелању људском овдје на земљи. У знаку Часнога Крста је живот Бога овдје на овој земљи. То значи у знаку жртве, жртвовања, у знаку љубави према живоме Богу и у знаку љубави према ближњима својим.
Да би та љубав била истинска и права, она мора да буде крстоносна, мора да буде богоносна љубав. Једино та љубав је истинска и права љубав…
И овај дан је у знаку Часног Крста, и живот Божји је у знаку Часног Крста, и наш живот који смо се попели овдје да цјеливамо мошти крстоносца и богоносца Светога Василија, и ђакона његовог светога, све је у знаку Часнога Крста. Зато и пјевамо и Богу се молимо „Крсту Твојему се поклањамо Христе, и свето васкрсење Твоје прослављамо“. Нека би живот наш, живот не само ове светиње и оних који се овдје пењу на ову светињу, него и живот нашега народа, живот свих земаљских народа, живот Европе и Азије и Африке, и свих континената, и свих који се рађају на Земљи, нека би био у знаку Часнога Крста. Он јесте, само треба понијети часно и честито Часни Крст који је уписан у нашу природу.
„Ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој, нека ходи замном“, то је позив и нама и свима људима на земљи, свима онима који крену истинским, правим путем и који вјерују једино у Бога који дарује живот вјечни, који вјерују у бесмртност људскога бића. Они који се клањају земаљским идолима, од њих вајде никада није било. Ни данас од савремених идолопоклоника и Запада и Истока вајде нема.
Ми се клањамо Крсту Часноме и Христа Бога прослављамо, од Дјеве рођенога, распетога и васкрслога, сада увијек и у вјекове вјекова. Амин.“
(Извод из бесједе Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Др Амфилохија Радовића, изговорене на Крстовдан 27. септембра 2017. године, у Горњем манастиру Острог, послије прочитаног Светог Јеванђеља, за потребе сајта приредио мр Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре)
