Проф. др Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеско, и др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду, гостовали су у емисији Светска баштина Србије коју је репризно приказала Редакција за културу и уметност РТС, и говорили о културном наслеђу Србије које се налази на Унесковој листи баштине човечанства.
Од две стотине споменика из наше земље, који имају највиши степен заштите, на Унескову листу су уписани: Стари Рас са Сопоћанима, манастир Студеница, средњовековни споменици на Косову и Метохији, археолошко налазише Феликс Ромулијана и стећци - средњовековни надгробни споменици. Иначе, Конвенцију за заштиту светске културне и природне баштине Унеско је усвојио у Паризу 1972. године са циљем да скрене пажњу јавности на угроженост материјалне и нематеријалне баштине света, да се она попише, заштити и сачува.
Године 1979. Србија уписује своје прво културно добро на Листу светске баштине: средњовековни комплекс Стари Рас и манастир Сопоћане. Стари Рас је заједнички назив за комплекс споменика кога чине остаци утврђења Градина на Пазаришту са Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, манастири Сопоћани и Ђурђеви Ступови и црква Светих апостола Петра и Павла.
На Унескову листу, 1986. године уписан је и манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање, утемељивача независне српске државе и родоначелника династије која ће владати Србијом пуна два века. Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа.
Због високог степена угрожености на Листу светске баштине Унеско је уписао и четири средњовековна споменика са Косова и Метохије. 2004. године на Листу светске баштине у опасности уписани су Високи Дечани, а две године касније и манастири Грачаница и Пећка патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену.
Од 2007. године на Листи се налази и антички споменик Царска палата-Феликс Ромулијана, коју је подигао цар Галерије крајем 3. и почетком 4. века и која представља изузетан споменик тог времена.
2016. године у Истанбулу наша земља је заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском и Црном Гором успела да упише вредно културно добро, средњовековне стећке. Три локалитета стећака из наше земље уписана на Листу светске баштине налазе се надомак Пријепоља и Бајине Баште.
У емисији проф. др Дарко Танасковић и др Марко Поповић говорили су о значају споменика светске баштине из Србије који се налазе на Унесковој листи, о стању у коме се данас налазе, о угрожености културне баштине на Косову и Метохији и радовима који се под Унеском спроводе на средњовековном утврђењу Ново Брдо, о томе зашто су Студеница и Сопоћани скинути са листе финансирања од стране наших институција, о споменицима из Србије који се налазе на прелиминарној листи, али и о томе како један споменик постаје светска баштина.
Емисија садржи и текст Светска баштина Србија аутора Небојше Брадића у интерпретацији Драгана Вучелића.
уредник емисије: Светлана Илић
монтажер: Милан Радичевић
Извор: Српска Православна Црква / РТС
