Тачно пре 100 година бољшевици су донели антицрквени указ „О одвајању Цркве од државе и школа од Цркве“. Овај указ је прокламовао секуларни карактер нове државе, и све грађанске радње, као што су крштења, венчања и сахране, убудуће су имали да воде општински службеници, а верска настава у свим просветним установама била је забрањена. Сва имовина у поседу Руске Цркве и религијских друштава проглашена је друштвеном.
Упркос формалном прокламовању слободе савести и изражавања мишљења, отпочео је прогон по верској основи огромних размера. Првих година више хиљада свештених и мирских лица прогнано је или побијено, црквена имовина је одузета заједно са црквама и манастирима, и започела моћна атеистичка пропаганда.
Црква је одмах осудила указ. Помесни Сабор је издао одмах одговор на указ, истакавши да овај указ под видом закона о слободи савести штетно делује на устројство Православне Цркве и представља чин њеног отвореног гоњења.
Радикалне антиверске мере наишле су на снажан отпор људи Цркве, који су почели да организују литије и заштиту цркава и манастира од одузимања и пљачкања. Према совјетским изворима, убијено је 687 верника који су покушали да тако заштите црквену имовину. Овај указ био је, у ствари, само једна карика у читавом ланцу антиверских закона које су бољшевици касније донели.
Извор: Српска Православна Црква
