Храмовна слава цркве у Бранковини, Сабор Светог архангела Гаврила, и ове године у родно место знамените породице Ненадовић, као и место одрастања и почивања највеће српске песникиње Десанке Максимовић, у радости и љубави окупила бројне вернике и поштоваоце личности и дела великана. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин, уз саслуживање свештенства из Ваљева и ђакона Милана Јакића, Ваљевца на служби у Епархији рашко-призренској.
По Литургији, начињен је трократни опход око храма, одслужен помен за упокојење и преломљен славски колач. Овогодишњи домаћин славе био је г. Живан Ристић из Близоња са породицом, а та част за наредну годину припала је г. Ивану Дамњановићу из Котешице.
Ретки су људи из Србије и региона на мапи чијих школских екскурзија или каквих других туристичких путешествија бар једном није стајало име села Бранковина. По површини и броју житеља не много великог, али по лепоти крајолика и броју великана које је Господ рођењем, одрастањем, службом и вечним починком за њега везао, несумњиво једно од највећих које историчари и путописци бележе. Храм Светог архангела Гаврила, стар безмало два века (189 година), задужбина Проте Матеје Ненадовића, у својој ризници чува низ драгоцености (богослужбене предмете, историјске књиге…) и молитвено окупља верни народ са свих страна. На дан храмовне славе – Сабора Светог архангела Гаврила, на овом светом месту нарочито је свечано. Тако је било и лета Господњег 2018. Предвођени духовним оцем овдашњих верних Епископом ваљевским г. Милутином, сви сабрани узнели су молитве небеском заштитнику своје богомоље и домова.
-Данас славимо Светог архангела Гаврила, који је донео радосну вест Пресветој Дјеви Марији да ће родити Сина Божјег, силом Духа Светог осењена. Насупрот прамајци Еви, Дјева Марија одговорила је послушношћу, рекавши Господу:“Нека ми буде по Твојој речи!“ Поучени њеним примером, и ми би требало да се трудимо да прихватимо да се све збива по Божјој вољи, да благодаримо Господу најпре што нам је дао дар рођења у облику човека и дар вере православне. Томе су нас учила два сунца која сијају над нама – Свети владика Николај и отац Јустин, беседио је владика Милутин.
-Данас славимо нешто што се десило на Светој Гори у једној келији у Кареји, у којој се јавио Свети архангел Гаврило, сав у светлости, и узео камену плочу и исписао „Достојно јест јако воистину…“ Радује ме да знате да певате молитву коју је он изрекао и прстом ангелским записао… Дивно је окупити се у Бранковини, месту духовности, где су служиле чувене проте. И сада је ту чувени прота Душан Патијаревић, наследник надалеко чувеног проте Владана Ковачевића. Ту је и отац Никола (Петровић), још увек млад, који ће тек стасати. Духовност је уткана у ову земљу и ове зидове. Овде је дипломатија Проте Матеје, витештво Ненадовића, песништво Десанке Макисмовића. Ви сте од Бога веома почаствовани, истакао је епископ Милутин, позвавши народ да долази у свети храм и доводи своју децу да се благодат Божја на њих излива.
Након свете Литургије, уследио је трократни литијски опход ,помен душама упокојених и обред ломљења славског колача. У парохијском дому приређена је славска трпеза. У име парохијана, протојереј-ставрофор Душан Патијаревић заблагодарио је Епископу, свештеницима, домаћинима славе и свима који су учествовали у свечаности. Дирнут речима хвале које му је упутио владика Милутин, прота Патијаревић је рекао да је лако бити добар свештеник крај добрих и благочестивих парохијана. -У времену у коме је српска породица умногоме разорена, бранковински домаћини својим примером сведоче како је треба чувати и вредности живљења у њој умножавати. То је, закључио је прота Патијаревић, велика радост видети, због чега је благодаран Господу да управо овде служи и о тако врлим људима се духовно стара.
Извор: Српска Православна Црква
