Type Here to Get Search Results !

Професори, научни радници, академици и новинари протестују због напада на СПЦ и Епархију рашко-призренску


Више од педесет универзитетских професора, академика, црквених великодостојника, међу којима су историчари, арихтекате али и адвокати, правници и новинара потписало је протест због напада и медијске хајке од стране актулене српске власти, која је  усмeрене на Епархију Рашко – призренску СПЦ и владику Теодосија,  јер се јавно успротивио подели Косова и Метохије.

„Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске“, подсећају потписници протеста, „покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније.

Уз напомену да су „маске потпуно пале“ Српске власти и Српска листа, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији.

Истакнути академски радници, професори, црквене старешине и новинари са КиМ, али и из ужег дела Србије, у протестном писму подсећају да су „напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву, почели после састанка руководства Српске листе са председником Републике Србије Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем“.

Потписници протеста због напада на СПЦ,  „одлучно подржавају Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Истичу, да ти „документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч“.

Текст протестног писма преносимо у целости:
Протест због напада на Српску православну цркву и Епархију Рашко-призренску
Јавност у Србији згрожена је поводом бескрупулозних напада српских власти и Српске листе, политичке странке са Косова и Метохије, на политичке неистомишљенике. Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Српске власти и Српска листа, сада је то јасно, јер маске су пале, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији.

Српска листа је, како је познато, организација под пуном контролом партије на власти у Републици Србији, Српске напредне странке. Напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву почели су после састанка руководства Српске листе са председником републике Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем.

Челници странке Српска листа у београдским медијима тврде да говоре у име целог српског народа на Косову и Метохији и да чак и њихова најновија непочинства имају већинску подршку Срба са КиМ. То би значило да се српски народ на Косову и Метохији окренуо против своје Цркве, своје историје и своје државе. Хвала Богу, то није истина.

Ми, долепотписани, одлучно подржавамо Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Ови документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч.

Позивамо српске власти да обуздају своје „извођаче радова“ из тзв. Српске листе. Сетимо се медијских напада на Оливера Ивановића и трагедије која се догодила 16. јануара.

Апелујемо на српске власти и чланове Српске листе да се уразуме, да одрже реч, да поштују Устав и законе Републике Србије и да послушају глас своје Цркве. Господо из Српске листе, не хулите на Бога и не нападајте Његову Цркву, ма колико вас ваши господари терали на то. Они ће, ако дозволимо издају и предају Косова и Метохије, бити далеко, а ви ћете се обрукати пред својим суграђанима, децом и прецима. Ви ћете на себе и своје ближње навалити клетву Лазареву.

Својим потписима дајемо пуну подршку Српској православној цркви и епархији Рашко-призренској у борби за очување и заштиту нашег верног народа и наших светиња на Косову и Метохији. Одлучно осуђујемо велеиздајничке намере српских власти и Српске листе.

Проф др Смиља Аврамов

Архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима

Проф др Слободан Антонић

Умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић)

Данило Баста, редовни члан САНУ

Матија Бећковић, редовни члан САНУ

Љиљана Богдановић, новинар

Милена Вујовић, новинар

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и народни посланик

Маринко Вучинић, публициста

Проф др Јован Душанић

Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице

Никола Н. Живковић, публициста и преводилац

Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор богословије у пензији

др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник

Проф др Александар Јовановић

Наташа Јовановић, новинар

Проф др Милош Ковић

Проф др Часлав Копривица

Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, парох которски

Проф др Миодраг Кулић

Живорад Лазић, професор из Грачанице

Проф др Мило Ломпар

Светлана Медан, писац и преводилац

Никола Милованчев, правник и историчар

Др Зоран Милошевић, научни саветник

Проф др Дејан Мировић

Проф др Радивоје Младеновић

Протојереј Радош Младеновић, парох у Врњачкој Бањи

Дејан Недељковић, публициста из Звечана

Часлав Оцић, редовни члан САНУ

Александар Павић, политиколог

Бранко Павловић, адвокат

Протојереј ставрофор Радивој Панић

Проф др Валентина Питулић

Благоје Радић, Ораховац

Оливера Радић, новинар и професор гимназије у Ораховцу

Протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник ”Гласа Цркве”

Проф др Митра Рељић

Доц др Слободан Рељић

Др Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар

Проф др Слободан Самарџић

Мр Салих Селимовић, историчар

Милун Стијовић, истраживач-сарадник

Др Рада Стијовић, научни саветник

Радосав Стојановић, књижевник

Момчило Трајковић, адвокат и бивши потпредседник владе

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Проф др Александар Ћорац

Коста Чавошки, редовни члан САНУ

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски намесник Подгоричко-Колашински

Проф др Срђан Шљукић

Проф др Гордана Шубарић Горгиева