Пети Трг од ћирилице у Херцег Новом, који је почео 2. августа и трајаће до 28. августа 2018. године, одржава се у знаку великих црквено-народних годишњица као „поузданих путоказа народног опстанка“: 820 година манастира Хиландара Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, 680 година од упокојења Светог архиепископа Данила Другог, 300 година Топаљске општине – комунитади, 150 година од рођења песника Алексе Шантића, 110 година од упокојења списатеља Сима Матавуља, 120 година од рођења песникиње Десанке Максимовић и 60 година од упокојења списатељице Исидоре Секулић.
Ова традиционална манифестација, која је посвећена очувању српског језика и ћириличног писма, окупиће, како је најављено, бројне уметнике, историчаре, филозофе, лингвисте и духовнике. Биће одржани округли столови о најактуелнијим темама.
Манифестација је почела на дан када Црква слави Светог пророка Илију, 2. августа 2018. године, у 9 часова, светом Литургијом у Саборном храму Вазнесења Господњег – цркви Светога Спаса на Топлој. Вечерас у 21 час одржаће се припремно вече на Тргу херцега Стјепана (тзв. Белависта) под називом Пјесан светосавска: Јуначка пјесан народна старијих времена, Пјесан пјесника српских и Пјеснапој народни новијих времена .
Јуначка пјесан народна старијих времена почеће поздравним словом песника Радомир Уљаревић и народном песмом Игумане Саво и седам патријар’а из треће књиге збирке Теофила (Богољуба) Петрановића. У наставку, у оквиру Пјесан пјесника српских, своју поезију говориће Новица Ђурић, Милица Бакрач, Ранко Радовић, Милица Краљ, Миленко Шарац, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Будимир Дубак. У трећем делу Пјеснапој народни новијих времена у извођењу Данице Црногорчевић и појци хора Рождество из Бијеле.
Свечано отварање Трга од ћирилице одржаће се у петак, 3. августа 2018. године у 21 час, у порти цркве Светога Спаса на Топло и биће посвећено 300 година Топаљске општине – комунитади. Трг ће отворити Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, поздравну реч произнеће градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић а свечано слово о старој топаљској општини казаће др Горан Комар. Одломке из старих топаљских исправа говориће Драгана Влаовић а вече ће употпунити и хор Рождество из Бијеле и Даница Црногорчевић.
Слава Херцег Новог, Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, биће прослављена 15. августа 2018. године светом Литургијом, а увече ће, како је планирано, на Канли Кули бити одржано вече руске и српске народне песме и игре. На празник Преобажења Господњег споменоваће се стогодишњица мучеништва последњег руског цара и последњег земљаског заштитника православних хришћана. Трг ћирилице завршиће се 28. августа 2018. године празничном светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савина.
На прес конференцији, коју су организовали ИИУ Светигора, Црквена општина топаљско-херцегновска, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе, којом је и наајвљена ова манифестација, протојереј Никола Тодоровић је казао: -Трг од ћирилице, као значајна пројава животворне српске православне духовности и културе, позива нас и ове године на сва светосавска звона да у свештеној и часној прошлости свога крстоносног народа тражимо и откривамо свјетлост спасења Христовог, живо надахнуће и спасоносне одговоре на многа питања.
Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић за Дан: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи
Поводом одржавања петог по реду „Трга од ћирилице“ разговарали смо са једним од оснивача ове манифестације протојерејем-ставрофором и архијерејским намјесником за Херцег Нови оцем Радомиром Никчевићем. Овогодишње издање „Трга од ћирилице“ траје до 28. августа и биће посвећено манастиру Хиландару, Светој царској продици Романов, Светом владици Николају, Светом оцу Јустину, великим српским писцима Шантићу, Матавуљу, Десанки Максимовић и Исидори Секулић.
Оче Радомире, сјутра у Херцег Новом почиње културно-духовна манифестација „Трг од ћирилице“, чији је програм већ познат, а који ће окупити бројне културне раднике: историчаре, књижевнике, умјетнике и философе из земље и из иностранства. Какву улогу има ова манифестација у данашњем времену које много не хаје за културу, традицију и духовност?
-„Трг од ћирилице“ се одржава по пети пут у Херцег Новом, граду који је на препоруку нашег митрополита Амфилохија, а по благослову патријарха Иринеја добио највише признање наше помјесне Цркве, орден Светога Саве првог реда. То признање је природно припало граду који је током своје бурне и славне историје, а ових дана општина слави своју тристагодишњицу, успијевао да сачува свој језик, своје писмо и свој културни и национални идентитет. Наше духовне и културне вриједности служе као основни принципи нашег свеукупног друштвеног живота. Оне обликују наше карактере, начин размишљања и понашања. Вјера нас учи да разликујемо добро од зла, истину од лажи, регулише наша осјећања стида и поноса… Култура, надахнута Христовом личношћу, оплемењује и снажи. Зато су данас, у вријеме тоталне обезљуђености и пољуљаног или чак и изгубљеног идентитета нашег човјека, овакви програми насушно потребни. Направити нешто добро и корисно за ширу друштвену заједницу је мукотрпан и спор посао који траје годинама, за разлику од уништавања које је брзо и ефикасно.
Зашто се „Трг од ћирилице“ одржава баш у Херцег Новом? Постоје ли неки посебни разлози за то?
-По благослову наше Цркве прије седам, осам година, добио сам парохију у Херцег Новом и почео дубље да понирем у народни живот и откривам слојеве тог чудесно лијепог и отменог града. Ако узмемо у обзир само једну цркву, цркву Вазнесења Господњег на Топлој у којој служим, зачудимо се колико је вјекова, колико знаменитих личности ту боравило, колико је културе похрањено у њеним зидовима и утврдама око ње. Црква је пуна драгоцјености из 18. вијека које је даровао богати гроф Сава Владиславић, знаменити Хецеговац на двору руског цара који је разграничио Русију и Кину и чија граница још увијек важи. Његова се спомен биста налази на платоу испред цркве. Иза цркве је рестаурирана и обновљена чувена школа Јосифа Троповића, у којој је, поред великог броја калуђера, свештеника и помораца, знања стицао и Свети ловћенски тајновидац велики духовник и пјесник Његош. Школа је, као црквена институција васпитавала и образовала млади свијет дуже од једног вијека, све до отварања државне школе на српском језику 1869. Сада је претворена у музеј који има вриједну и драгоцјену поставку везану за Његошево школовање и вријеме, и широм је отворила врата за посјетиоце. Преко пута Цркве је и знаменита резиденција епископа Љубибратића, народног првака и вођа српског народа. У близини је и кућа нобеловца Иве Андрића у којој је он често боравио и писао, тако да мислим да је само тих неколико чињеница, издвојених из пребогатог ћириличног културног наслеђа овога краја, довољно да се образложи зашто се овај духовни и културни сабор одржава баш у овом граду.
С обзиром на то да ова манифестација траје од 2. до 28. августа, неуобичајено дуго за наше прилике, откуд вам снага и спремност да један тако сложен и свеобухватан програм прикажете и испратите до краја?
-Данас да би се уништила култура једног народа, не морају се спалити књиге и срушити споменици тога народа, довољна је политичка пропаганда о ретроградности и застарјелости истих, као и назови демократски приступ како је незнање или искривљено знање једних исто тако добро и спасоносно као и пуно и право знање других. Такво размишљање је довело до варварског и скоројевићког гледања на ћирилицу као застарјело писмо, које више и није за употребу у 21. вијеку. При томе заговорници тог гледања заборављају, намјерно или случајно, да су нека од највећих дјела у свјетској књижевности, чији сјај не блиједи кроз вријеме, написана истом том ћирилицом, захваљујући којој смо и ми постали словесан и препознатљив народ међу осталим земаљским народима. Да би се очувала духовна вертикала овога народа, морамо, уз Божју помоћ и благодат, сви бити стрпљиви и вриједни. Тако духовност постаје наша свакодневица, постаје дио нас, одређује начин како да се односимо према другима а и према заједници којој припадамо. Око „Трга од ћирилице“ окупљају се људи од интегритета, уз велику подршку и помоћ нашег митрополита Амфилохија, црквених општина, Министарства за културу Србије, Општине Херцег Нови, средстава информисања и других.
Чини се да је више пажње посвећено српској културној историји него савременој култури. Мислите ли да је савремена српска култура достојна својих предака?
-Старији слојеви српске културе су прошли кроз временско решето и то је наша класика. Чињеница је да је савремена српска култура, као и народ који је ствара доста расцјепкана и разједињена. Надати се да ће стручна јавност, људи који се баве културом и који је изучавају, једним интегративним приступом успјети да се надограде на ту класику, јер вриједност једног народа је у ствари понајвише вриједност његове духовности и културе.
Извор: Српска Православна Црква
