Прворазредни је и досад невиђени скандал то што је Министарство за људска и мањинска права, које е у августу 2015. године пред Венецијанском комисијом и покренуло поступак оцјене усаглашености Нацрта закона о слободи вјероисповијести са Европском конвенцијом о људским правима и другим међународноправним актима, сакрило од јавности Нацрт мишљења правних експерата Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, оцијенио је координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић.
“Пуне три године министарство обмањује јавност о наводном и непостојећем “дијалогу са Црквом и вјерским заједницама” и наводним “интензивним активностима на иновацији Нацрта закона”. А неће да кажу главно да су међународни правни експерти Венецијанске комисије и ОЕБС-а, да се тако изразим, одржали опијело и сахранили у правном смислу ријечи Нацрт закона о слободи вјероисповијести за који од његовог објављивања тврдимо да је дискриминаторан, ригидан, антиевропски и неусаглашен не само са Европском конвенцијом о људским правима него и са цивилизацијским достигнућима и свим нормама правне државе”, изјавио је Џомић за Дан.
Он наводи да је пажљиво упоредио Нацрт мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ ОДХИР-а из новембра 2015. године са примједбама Правног савјета Митрополије на Нацрт закона о слободи вјероисповијести из септембра 2015. године.
“Могу да изразим задовољство што је највећи дио наших примједби усвојен од правних експерата тих међународних тијела. Тадашњи министар Суад Нумановић и његова виртуелна Радна група нам нијесу вјеровали кад смо указивали на све дискриминаторне апсекте и катастрофалну неусаглашеност највећег дијела одредби Нацрта закона не само са Европском конвенцијом него и са правним поретком Црне Горе. Министарство је, осим јавности у Црној Гори, обмањивало и Венецијанску комисију и то се види на више мјеста у документу. На примјер, умјесто да објасне шта су хтјели са члановима 52 и 53 Нацрта закона којим су планирали да одузму цркве, џамије, манастире, самостане, богомоље и сву имовину цркава и вјерских заједница која је претрајала комунистички режим, Нумановић и његова невјешта администрација су 11. новембра 2015. године писали о новом закону о реституцији и обештећењу који нема никакве везе са њиховим покушајем да, како су врло прецизно Венецијанци квалификовали, конфискују вјерске објекте. Покушавали су да се перу некаквим напоменама од 11. и 26. новембра 2015. године, али безуспјешно”, оцјењује Џомић.
Он истиче да се Венецијанска комисија негативно изразила о свим кључним тачкама вјерске политике која је оваплоћена у Нацрту закона.
“Ријеч је о Нацрту закона који је тотално неусаглашен са Европском конвенцијом о људским правима, Међународним пактом о грађанским и политичким правима, пресудама Европског суда за људска права и Смјерницама ОЕБС-а о вјерским питањима из 2004. и 2014. године. Прво, Венецијанци су констатовали несумњив, раније стечени, давно препознат и постојећи правни субјективитет Српске православне цркве у Црној Гори за који су неки годинама, без икаквог правног утемељења, тврдили да не постоји. Даље, оцијенили су као веома дискриминаторне одредбе о тзв. територијалној конфигурацији и амбицијама државних власти да се вјерске границе подударају са садашњим границама Црне Горе. Неприхватљиво им је и уплитање државе у питање сједишта Цркве или вјерске заједнице у иностранству, као и то што су тражили да се Влада обавјештава прије избора вјерских великодостојника”, изјавио је Џомић.
Џомић оцјењује да у сакривеном мишљењу Венцијанске комисије лежи тајна досадашњег недоношења новог закона. Црна Гора је овим документом добила дефинисане обавезујуће стандарде по овом врло важном питању из домена људских права.
Венецијанци су, истиче Џомић, јасно заузели став да је непотребно да се постојеће цркве и вјерске заједнице, укључујући и СПЦ, региструју по новом закону, већ да им се новим прописом мора признати стечени правни субјективитет.
Нацрт закона о слободи вјероисповијести неће бити готов до краја ове године, али хоће почетком сљедеће када ће бити процесуиран Влади Црне Горе, казао је недавно министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, додајући да ће тај законски акт бити донијет без обзира на негативан став Српске православне цркве.
Највише примједби на Нацрт закона о слободи вјероисповијести током јавне расправе доставила је Српска православна црква у Црној Гори, а министар истиче да су их све размотрили и да су оне бројне, али да се суштински односе на двије-три тачке.
Јасно је, каже, да „апсолутног консензуса неће бити“.
ИЗ СПЦ раније је саопштено да је Нацрт закона неприхватљив, док је НВО Црногорска православна црква задовољна.
Зенка је поручио да ће Влада Црне Горе донијети овај закон „без обзира на став Српске православне цркве“.
Зенка је, иначе, први министар задужен за вјерска питања који је отишао на ноге распопу Мирашу Дедеићу, који предводи НВО Црногорска православна црква.
.jpg)
